The Unbearable Weight of Massive Talent je akciona komedija koju potpisuje Tom Gormikan u saradnji sa Kevinom Itenom. Ovaj film je privukao dosta pažnje iz prostog razloga što je reklamiran kao projekat u kome Nikolas Kejdž tumači samog sebe. Premijerno je prikazan na festivalu South by Southwest u Ostinu 12. marta, da bi u bioskopsku distribuciju bio pušten posredstvom kompanije Lionsgate 22. aprila.
Na početku filma vidimo kreativno neispunjenog i finansijski nestabilnog Nikolasa Kejdža koji biva odbijen za ulogu koju je silno želeo – uloga bi mu potvrdila status filmske zvezde, ali bi bio prepoznat i kao kvalitetan karakterni glumac. Razočaran odlučuje da batali glumu i prihvata da prisustvuje rođendanskoj zabavi obožavatelja Havija (Pedro Paskal) na obali Španije za milion dolara. Havi je na meti CIA jer se sumnja da je trgovac oružjem i da je oteo ćerku uticajnog političara. Konačno, agenti se odlučuju da angažuju Kejdža kako bi istražio svog domaćina, kao i njegovo raskošno imanje.
Činjenica da je glumac pristao da glumi u ovakvom projektu bez mnogo dramatizacije ili fikcionalizacije samo dokazuje kako je on samosvestan lik koji je prihvatio svoju titulu „kralja mimova“. U ovom filmu njegov lik mora da živi sa sopstvenom legendom i da kanališe najpopularnije i najomiljenije filmske junake koje je tumačio kako bi spasao sebe i svoje najmilije. Nema sumnje da autori ovog filma obožavaju Kejdža, ali nisu baš toliko preplavljeni naklonošću da njega ili njegovu filmsku verziju predstave u potpuno laskavom izdanju, naprotiv.
Radnja je potpuna fikcija u smislu da pravi Nikolas Kejdž gotovo sigurno nikada nije bio slučajno umešan u šemu otmice u kojoj glumac zauzima nezvaničnu poziciju CIA agenta koji razotkriva i ruši međunarodnog trgovca oružjem. To više liči na jedan od filmova koje bi Kejdž snimio na vrhuncu svoje slave, kada je ostavio po strani svoju specijalnost da tumači ekscentrične i nepredvidive likove kako bi glumio manje ekscentrične i predvidive junake u holivudskim akcijama.
Činjenica je da Kejdž nikada nije izgledao sasvim prikladan za ulogu akcionog heroja. Ovaj film u osnovi to potvrđuje, ali istovremeno priznaje da je jedini dobar razlog što dobar broj ljudi zna za Kejdža upravo ti filmovi iz devedesetih. Na primer, tinejdžerka čija otmica pokreće jedan od zapleta u filmu gleda Kejdža u filmu Con Air – kada sretnemo verziju glumca u ovom filmu, jasno nam je da je on veoma daleko od „običnog tipa“ koji spasava dan i ponovo se spaja sa svojom porodicom.
Kejdž u ovom filmu je očajan i gladuje za ulogom svog života, onom koja će „podsetiti ljude na njegove prave glumačke sposobnosti“. On želi da održi status filmske zvezde i zaradu i slavu koja ide uz to, ali i da to javno priznanje bude produkt činjenice da je vrhunski karakterni glumac. On je čovek u sukobu sa samim sobom, ne samo u pokušaju da izbalansira svoj posao sa svojom porodicom, već i otkrivanju kakva bi njegova karijera trebala da bude. Povremeno vidimo Kejdža kako se raspravlja sa svojim mlađim ja upravo o tome – mlađi Nik bi strastveno želeo samo slavu, dok bi sadašnji Nik ipak više želeo poštovanje.
Pored Kejdžovog portreta samog sebe, najbolja stvar u ovom filmu je način na koji autori otvoreno postavljaju pitanja o putanji glumčeve karijere u poslednje vreme i pomalo otvoreno iznose finansijske razloge za taj put. Iako ovaj lik tehnički nije pravi Kejdž, u Kejdžovom nastupu ima toliko iskrenosti i nesigurne slabosti da postoji malo (ili mnogo) istine u tome da gledamo pravog Kejdža – na taj način film možemo posmatrati kao suzdržanu posvetu svom subjektu bez bojazni da postane parodija.
Prava srž priče su glumčevi unutrašnji sukobi i sumnje, a tu je i rastuće, produbljujuće prijateljstvo između glumca i njegovog obožavatelja koje preseca barijeru zvezda-obožavalac i postaje nežan i iskren odnos. U tome leži i metahumor scenarija – ne zbog njihovog prijateljstva, već što film ovih dana za većinu gledalaca više ne može biti samo o dva lika koji razgovaraju i povezuju se. Upravo zbog toga autori pretvaraju iskrenu komediju zasnovanu na liku u predvidljivu špijunsku priču koja u završnom činu postaje akciona ekstravaganca prepuna pucnjave i jurnjave automobilima, tj. u ono što većina gledalaca danas želi da vidi na bioskopskom platnu.
The Unbearable Weight of Massive Talent je lagana, dobrodušna zabava i dosledno, ali predvidljivo predstavljanje Nikolasa Kejdža kao glumca, kao prisustva na ekranu i kao kulturne ikone.
moja konačna ocena: 7/10
