Film „The Truman Show“ (Trumanov Šou), bez preterivanja, svakako spada u jednu od originalnijih priča u poslednje dve decenije sedme umetnosti, pa verovatno i šire. Bez obzira na nesvakidašnjost ove priče, intrigantnost koju sa sobom nosi je zahvatila vrlo široke mase i može se reći da je ovo film koji se svideo gotovo svakom. Međutim, iako u nesvakidašnjoj formi, osnova priče se naprotiv zasniva na jednoj nama daleko bližoj temi, rialiti šoua, ali za današnje standarde pomerenoj do još uvek nezamislivih granica. Naizgled ovako predstavljena osnova filma, mnogima će zazvučati možda poput nečega što su već gledali na sličnu temu, npr. The Running Man (1987), ali „The Truman Show“ je u poređenju sa navedenima ipak daleko sofisticiranija priča.
Za one koji još nisu gledali, šta zapravo nudi The Truman Show? Truman Burbank (Jim Carrey) je prva beba usvojena od strane neke korporacije i to, ni manje ni više, u svrhu rialiti šoua. Truman je glavna zvezda najgledanijeg televizijskog šoua na planeti, koji nosi njegovo ime i svaki trenutak njegovog života, od trenutka njegovog rođenja je sniman i prenosi se na televiziji. Međutim, najveća caka je u tome što Truman to jedini ne zna i njegov život se zapravo odvija u okviru ogromnog filmskog studija, za koji Truman veruje da je stvaran svet. Da stvar bude zanimljivija, svi ljudi koji ga okružuju su glumci i statisti, a svaki trenutak njegovog života i okruženja je strogo isceniran, a opet bez da je on toga svestan. Međutim, usled tolike količine izveštačenosti i proračunatosti oko njega, u Trumanu počinje da radi crv sumnje.
Uzevši u obzir poruku koju sa sobom nosi, film se možda pojavio i prerano, u odnosu na aktuelnost rialiti programa koji su u to vreme tek bili u začetku (u formi kakvom je danas poznajemo), do čije pune ekspanzije je došlo tek nešto kasnije, pogotovo kada su naši prostori u pitanju, gde u to vreme oni još nisu ni postojali. Sa te strane, ovaj film bi se u pojedinim segmentima, pored svoje očigledne kritičke nastrojenosti, mogao nazvati i vizionarskim, pogotovo uzevši u obzir granice do kojih su rijaliti programi danas došli, a bogami i ekstreme kojima oni teže. Međutim, smatramo da je scenario poput ovog u ovom filmu ipak fantastičan i da bi njegova realizacija u stvarnosti bila prilično nemoguća. Pri tome ne mislimo na sam čin stavljanja Trumana u poziciju u kojoj se nalazio u filmu, već prvenstveno na „statiste“ koji su ga okruživali.
Naime, pored Trumana kao glavne zvezde šoua, oko njega imamo gomilu likova koji višedecenijski glume da su mu roditelji, prijatelji itd. Po takvom scenariju, ovi likovi zapravo uopšte nemaju svoj život, s obzirom da se gotovo dvadesetčetvoročasovno nalaze u Trumanovom okruženju. Po nama, to je mnogo diskutabilnije od samog Trumanovog života u takvim okolnostima. Složićete se da je tako nešto, bez obzira na količinu novca koja je u igri, ipak nerealno izvesti bez mnoštva incidenata, na tako dug vremeski period poput ovog u filmu (radi se o tridestetak godina Trumanovog života), a i sam film je u svom opisu predstavljen kao neka vrsta sociološke naučne fantastike. Na kraju krajeva, i sam Truman vremenom počinjenje da sumnja u stvarnost sveta koji ga okružuje. Međutim, aspekt realnosti cele priče u suštini nije bitan u odnosu na poruku koju nosi, u formi oštre kritike društvu, zamotane u kombinaciju satire, drame i potpuno zadovoljavajućeg humora.
Osvrnimo se malo i na glumu Džima Kerija, kao Truman Burbanka. Ovo je takoreći njegova prva ozbiljna uloga, u smislu uloge u filmu sa elementime drame, nasuprot njegovim dodatadašnjim ulogama u filmovima poput The Mask (1994), Ace Ventura (1994) ili Dumb & Dumber (1994), koje ga na kraju krajeva i jesu proslavile. Naime, Keri je u vreme ovog filma bio uglavnom poznat po „kreveljenju“, te je mnogima bilo teško da ga vide u ozbiljnijoj ulozi poput ove. Međutim, bez obzira na dramski ton u ovom filmu, Truman nije potpuno operisan od klasičnog Kerija sa grimasama (iako se uopšte ne može reći da mu je to u ovom slučaju minus), a njegove „ozbiljnije“ uloge, u kojima je bio neprepoznatljiviji sa glumačkog aspekta usledile su tek u filmovima poput Man on the Moon (1999) i Eternal Sunshine of the Spottless Mind (2004).
Sve u svemu, Keri se odlično snašao u ulozi Trumana i ovo mu je, po nama, jedna od boljih uloga u karijeri. Takođe, veliki doprinos ovom ostvarenju, doduše epizodnom ulogom, pružio je i Ed Heris (Ed Harris) svojm rolom Kristofa, idejnog vođe celokupnog Trumanovog sveta. Sam lik Kristofa je takođe vrlo zanimljiv, jer dobro prikazuje kako jedna izopačena ličnost dobija epitet genijalca, čiji legitimitet je obezbeđen u svetu sa poremećenim sistemom vrednosti. Pored sjajne glume, scena i generalno svega vezanog za ovaj film, posebno bismo napomenuli i izvanrednu muziku u filmu, koja nam je posebno privukla pažnju i upotpunila ceo doživljaj, zahvaljujući genijalnim kompozicijama Burkharda Dalvica i Filipa Glesa.
Sveukupno gledano, „The Truman Show“ zaslužuje naše najviše ocene, gledano sa svakog aspekta. Filmska lektira koju svako obavezno mora da pogleda.
10/10
Autor: Nikola Milošev
