Kada želite da pogledate film u kome je svet prikazan onakav kakav zaista i jeste, bez dodira filmske šminke i vela iluzije, onda je pravi izbor neki nezavisni/indi film. Bez obzira da li se radi o nekoj drami svakodnevnog života ili pak svetu moguće budućnosti tj. sci-fi filmu. Čak i kada se radi o ovom drugom, ta jedna od mogućih, a možda nikad odigranih scenarija naše svetle ili propale budućnosti, nudi možda i najbolji prikaz tih mogućnosti. Upravo takav jedan je i ovaj, gde se radi o mogućoj sutrašnjici, nimalo lepoj, a zove se The Survivalist.
The Survivalist nam dolazi iz Irske, a napisao ga je i režirao Stiven Finglton (Stephen Fingleton), kome je ovo ujedno i prvi dugometražni film. Na osnovu njegovog prvog rada mogu reći da treba obratiti pažnju na njegove buduće radove.
Dakle, ovaj film prati neimenovanog junaka koji živi sam usred šume, van svih puteva i staza. Primitvno obrađuje malu farmu od koje živi. Jasno nam je od početka da je svet kakav poznajemo otišao dođavola i da je na snazi postapokaliptični čas. Naš junak ima svakodnevne rituale kojih se strogo pridržava. Međutim, to se sve iznenada menja kad u njegov svet zakorače dve žene…
Kao što sam rekao, ovo je tip filma koji možda na najrealniji način prikazuje fantastičan, izmišljen svet, koliko je to moguće. To se vidi u svakom deliću ovog filma. Prvenstveno se vidi na prikazu glavnog lika, njegovoj može se reći opsesivnoj posvećenosti uzgoja bašte, koja je ujedno jedini izvor hrane, a time i od presudne važnosti za njegа. Dalje se taj spektar istinskog prikaza proširuje sa dva nova, ženska lika.
Zašto naglašavam ženska? Iz prostog razloga jer se tada menja čitava postavka i ustrojenje tog sveta, koji stoji na temeljima osnovnih, životinjskih nagona. Tada na scenu stupaju nagoni koji se do tada nisu mogli pokazati, jer su jedinke bile same. Međutim, nakon prvih seksualnih nagona, polako, ali sigurno se uvlači i ono što nas ljude izdvaja iz životinjskog sveta, a to su osećanja, emocije koje ma koliko se mi protivili, polako, kao infekcija osvajaju celo biće.
Tada nastaje pravi mali unutrašnji rat u likovima gde se prioriteti, instinkti i pravila koja su ih do tada održavala u životu sukobljavaju, a sve zbog nečega što dolazi iz duhovnog sveta, nešto van telesnog, van razuma. Upravo to daje posebnu čar i kvalitet filmu, jer je sve prikazano tako jasno i baš onako kako bi se, usudio bih se reći, i u toj mogućoj stvarnosti desilo. Ovoj uverljivosti potpuno doprinosi isto toliko uverljiva gluma glavnih likova, koji nam sve ovo predočavaju sa neverovatno malo reči izgovorenih tokom celog filma.
Moram pohvaliti kreatora ovog filma i reći da nam je predstavio jedno uverljivu, moguću sumornu budućnost našeg sveta. Nije ništa novo što nismo do sada gledali, ali svakako posebno uverljivo i znalački sklopljeno. To se još ogleda u delićima kroz koje saznajemo i više o glavnom liku, a time i još uverljivije dobijamo prikaz surovosti jedne takve budućnosti gde čovek postaje životinja i jedino mu je bitan sopstven opstanak. Samo okruženje, nerealno zelenog sveta prirode u kontrastu sa realno okrutnim svetom daje poseban ugođaj gledanja ovog filma.
Ipak, moram na kraju da napomenem da The Survivalist nije za svakoga, neće se dopasti mnogima iz ovih ili onih razloga, ali je svakako skriveni dragulj za svakog filmofila koji želi da pogleda nešto sasvim posebno i svoje.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
