Na prvi pogled ovaj film deluje kao lagano, romantično štivo kome je glavna svrha da gledaoce baci u nostalgiju za vremenom kada su se susretali sa prvim ljubavima i prvim bitnijim životnim odlukama. Kako gledanje odmiče tako shvatamo da je ovo ipak nešto ozbiljnije delo, tj. drama koja se bavi odrastanjem, odbijanjem, očekivanjima i svim onim što nosi ovo osetljivo doba života.
Glavni junak filma je momak po imenu Sater (Miles Teller) kome se život svodi na zabavu i pijančenje, popularan je, rado viđen na žurkama, ima devojku i krajnje je nezainteresovan za obrazovanje. Na početku filma saznajemo da on piše tzv. prijemno pismo za fakultet i kroz to pismo, tačnije kroz flešbekove, priča svoju priču. Nakon raskida sa devojkom on nailazi na Ejmi (Shailene Woodley) koja je sušta suprotnost devojkama sa kojima se obično kreće. Kako vreme prolazi Sater sve više shvata koliko ga ona privlači i koliko su im životne priče slične. Nalaze neku vrstu ispunjena jedno u drugom, ali je pitanje da li je to dovoljno da ostanu zajedno.
Scenario je napisan na osnovu romana Tima Tarpa. Ono što se prvo primećuje je ubedljiva realnost koja se prožima filmom jer u njemu nema nikakvih neočekivanih poteza, klišeiziranih scena i efekata melodrame. Akcenat je stavljen na srednjoškolce koji su savim normalni, pa u ovom filmu nećete videti tipične američke žurke sa polugolim devojkama, alfa-mužjacima, seksom dostojnim porno filmova i ostalim „tradicionalnim“ scenama ovog tipa. Likovi su postojani, uverljivi i veoma dopadljivi i njihovi dijalozi su pun pogodak, pa se lako povezujemo sa njima i stalo nam je do njih. Režiser Džejms Ponsold (James Ponsoldt) se odlično snašao za datim materijalom.
Priča o odrastanju i konstantna borba sa samim sobom, koju ima svaka osoba u tom životnom dobu, ima dodatke u vidu odgovornosti prema sebi i drugima, roditeljskoj ljubavi, problemom alkoholizma i životnim očekivanjima. Ipak, mora se priznati da kulminacija koju svi očekujemo pred sam kraj film nije toliko ubedljiva kao što bi mogla biti. To se može uzeti kao minus u zavisnosti od gledaoca, ali generalan utisak je više nego dobar. Poznato je da je teško snimiti kvalitetan film ovakve tematike jer skoro po pravilu završe u blatu klišea, tako da se pojedine sitnice koje smetaju u ovom filmu ne moraju i neće uzeti u obzir.
Glumački performansi dominiraju projektom i predstavljaju najbitniju karakteristiku kvaliteta ovog filma. Majls Teler, sa jedne strane prirodan mladić pun volje za dobrim provodom, i Šejlin Vudli, neiskusna, naivna devojka, čine sjajan tandem koji se međusobno dopunjuje. Njima su pridodati brojni kvalitetni sporedni glumci u efektnim ulogama, počevši od Bri Larson (Brie Larson) kao Kesidi, Saterove bivše devojke, pa sve do Boba Odenkirka (Bob Odenkirk), čoveka koji se proslavio u seriji Breaking Bad.
Ne morate biti fanovi romantičnih komedija ili priča o odrastanju kako biste uživali u ovoj laganoj drami. Preporuka za gledanje.
8/10
