The Social Dilemma je dokumentarni film Džefa Orlovskog koji je premijerno prikazan na festivalu Sundance, a zatim ga je otkupio Netflix koji ga je devetog septembra pustio na svoje servere. Po prvi put u istoriji ovog striming servisa je dokumentarac dospeo u sam vrh liste najgledanijih filmova. Film je od izlaska izazvao brojne rasprave, a mnogi ljudi su nakon gledanja ugasili naloge na društvenim mrežama.
U ovom filmu Orlovski sa svojim sagovornicima koji su radili u velikim IT kompanijama istražuje nagli porast popularnosti društvenih mreža i štetu koju su nanele društvu. Stavljen je akcenat na njihovo eksploatisanje sopstvenih korisnika radi finansijske dobiti, kako su dizajnirane da podstiču zavisnost, njihovu upotrebu u političke svrhe, efekat na mentalno zdravlje i njihovu ulogu u širenju teorija zavere.
Među sagovornicima se nalaze cenjeni ljudi u svojoj oblasti kao što su bivši dizajner u Guglu Tristan Heris, koji je sa Azom Raskinom osnovao Centar za humanu tehnologiju, kreator like dugmeta na Fejsbuku Džastin Rozenstajn, bivši direktor Pinteresta Tim Kendal i pionir virtuelne realnosti Džeron Lenier. Intervjui su ispresecani sa dramatizacijom koja predstavlja porodicu u kojoj su tinejdžeri zavisni od društvenih mreža i praktično ne ispuštaju telefon iz ruke.
Svakome ko je malo upućen u materiju je jasno da internet kompanije svoje poslovanje usmeravaju na povećanje korisnika, kao i na njihovo što duže zadržavanje. U interesu im je da se što više zaradi, a samim tim nema previše briga za posledice – problemi sa privatnošću i psihom korisnika postaju kolateralna šteta. Svako od korisnika prilikom korišćenja društvenih mreža ostavlja lične podatke koje kompanije koriste za algoritme prilikom služenja sadržaja ili oglašavanja. Samim tim, najkraće rečeno, kompanije i oglašivači trguju nama korisnicima, tj. našom pažnjom.
Sagovornici korišćenje društvenih mreža porede sa slot aparatima iz kazina – u oba slučaja povučemo na dole (skrolujemo) i čekamo da li će stići neki dobitak (objava ili notifikacija). Ta objava ili notifikacija stvara kratak, ali veoma intenzivan osećaj zadovoljstva, pa sve veća potreba za tim osećajem tera korisnika da nastavi da skroluje. Na hiljade inženjera koriste psihologiju kako bi otkrili i iskoristili ljudske slabosti, pa se pravi začarani krug u kome je konačan rezultat zavisnost.
The Social Dilemma objašnjava da tvorci društvenih mreža sigurno nisu imali loše namere i da je sve stvoreno sa pozitivnim ciljevima. Međutim, tada se nije razmišljalo o drugoj strani medalje, u kojoj ljudi svoju pažnju i vreme troše na svojim telefonima umesto da ih iskoriste kvalitetnije. Film pored toga što upozorava na ove probleme predstavlja i na koji način funkcionišu algoritmi na društvenim mrežama, kao i posledice neadekvatnog ili zlonamernog korišćenja. Takođe, vidimo kako društvene mreže povećavaju razdor među ljudima jer algoritmima ne ostavljaju mogućnost da do određenog korisnika stigne sadržaj sa kojim se on ne slaže.
Neću razglabati o tome kako je ljude sve manje briga za privatnost i moje druge impresije vezano za ovu temu. Što se tiče samog dokumentarca, mišljenja sam da je dramatizacija nepotrebna, naročito zbog toga jer je malo prenaglašena. Recimo, scena u kojoj devojčica ustaje sa večere kako bi čekićem slomila činiju u kojoj joj stoji telefon mi je više posledica lošeg vaspitanja, a ne zavisnosti od telefona (ili sam samo ja previše naivan). Očigledno je da kompanije neće promeniti svoju poslovnu politiku, a sagovornici ne nude neka adekvatna rešenja već optimistično navode da treba da ugasimo naloge na društvenim mrežama ili da preskačemo algoritme kako bismo sami birali šta ćemo gledati.
The Social Dilemma je odličan dokumentarni film u kome IT stručnjaci efikasno i artikulisano alarmiraju na opasne uticaje društvenih mreža i njihovih manipulativnih tehnologija.
moja konačna ocena: 9/10
