U zadnje vreme izbegavam filmove sa Nikol Kidman (Nicole Kidman) jer je nikada nisam smatrala posebno dobrom glumicom, a obično nisam ni gotivila filmove u kojima je glumila, posebno zadnjih godina otkako je preterala sa botoksom tako da ni najmanji smešak, ma nikakva ekspresija nije više moguća na njenom licu, a samim tim ni dobra uloga, tj. uverljivost glume. Tako sam mislila preskočiti ovaj film i sada mi je drago što nisam jer se ona minimalno pojavljuje i, da budem iskrena, više sam pratila samu priču filma tako da mi njen lik i delo nije smetao da uživam u ovom, kada sve saberem, jako dobrom komadu filma.
Erik Lomaks (Colin Firth) je britanski oficir, zarobljen i mučen od strane Japanaca u Drugom svetskom ratu. Dvadesetak godina posle rata, na jednom putovanju vozom upoznaje simpatičnu i privlačnu Peti (Nikol Kidman), bivšu medicinsku sestru. Odmah se zaljubljuju i malo kasnije i venčavaju. Njihov naizgled idilični život počinju da narušavaju Erikove noćne more i traume kojih se jako živopisno seća iz rata. Peti odlučuje da sazna šta tačno muči Erika i popriča sa njegovim prijateljem, saborcem iz rata Finlijem (Stellan Skarsgård). Finli nevoljno ipak Peti otkrije strašnu torturu kroz koju je Erik prošao kao zarobljenik. Takođe, Finli saznaje da je jedan od Erikovih mučitelja jos uvek živ, slučajno naletevši na članak o njemu u novinama. To saopštava Eriku koji nakon kraćeg razmišljanja ipak kreće na opasan put da se suoči sa tim čovekom i sa svojom prošlošću.
Režiser filma je malo poznati australijski režiser i scenarista Džonatan Teplicki, možda poznatiji po romantičnoj drami Burning Man (2011). Njegov pristup režiranju je temeljan i ozbiljan što se najbolje vidi u ovom filmu, a dobio je vec BAFTA nagradu 1993 godine za jedan dokumentarac koji je uradio za BBC. Inače, ovaj film je rađen po biografiji pravog Erika Lomaksa, istog naziva. Na adaptiranju scenarija filmu su radili Frenk Kotrel Bojs i Endi Paterson i mogu reći da su radili jako dobar posao i da je Lomaks poživeo još samo malo (umro je 2012. godine) sigurno bi bio zadovoljan adaptacijom njegove priče. Na momente film postane malo naporan i monoton, čak se možemo složiti i da je previše razvučen, ali to nije ozbiljnije uticalo da splasne moj pozitivni utisak, a i takve stvari su ponekad karakteristične za biografske drame.
Za ovakvu biografsku dramu jako je važno imati kvalitetne glumce koji će zadati materijal izneti, a to je dakako uspelo u ovom filmu. Erika je odglumio uvek sjajni i rado viđeni, njegovo ime je postalo sinonim za kvalitet – Kolin Firt, koji se jako dobro snašao u ulozi izmučenog i nestabilnog čoveka. Važno je napomenuti da je Erika iz mlađih dana odlično odglumio mladi Britanac Džeremi Irvajn (Jeremy Irvine) koga smo gledali u Spilbergovom War Horse iz 2011. godine. Može se reći da njegova gluma parira Firtovoj iako je Firt nesumnjivo kvalitetniji, stariji, iskusniji glumac, ali mladić je takođe bio sjajan. Nikol je standardno hladna i, po mom mišljenu, nezapaženo je odglumila ulogu zabrinute supruge. Stelan Skarsgard ima manju ulogu, ali njega je uvek zadovoljstvo videti.
Sve u svemu, od mene ide preporuka za gledanje – jako dobra biografska drama o patnji i traumama izmučenog čoveka koji je, uprkos svemu što je prošao, zadržao osnovno ljudsko dostojanstvo i etički moral, što nije čest slučaj sa ljudima koji su isto prošli.
8/10
