-You and me, we want the same thing, so work with me!
-One condition : I ‘m gonna kill ’em all.
-Yeah, I can live with that.
Na sajtu je napisano podosta recenzija za Marvelove serije i filmove – kolega Saša Pešikan, kao vrhunski poznavalac ove materije, je uglavnom potpisao većinu tekstova za iste, ako ne i sve. Na moje insistiranje, velikodušno mi je prepustio tekst za ovu i zato prvo ide zahvala njemu – nadam se da neće požaliti, kao ni vi. Najviše sam insistirala da pišem jer želim da približim seriju i ljudima koji nisu fanovi stripa (lika), pogotovo akcije i pucačine, a mislim da ću uspeti i da će ovo biti još jedna od onih mojih nagovarajućih recenzija, gde svakako nemate šta izgubiti ako pogledate.
Franku Kestlu (Jon Bernthal), bivšem marincu, su supruga i deca ubijeni za vreme mafijaškog obračuna. Nakon što oslobodi svoj alter ego (mašinu za ubijanje) Punishera i pobije sve koji su odgovorni za njihovu smrt, povlači se i odlazi underground, a vlasti ga proglašavaju mrtvim. Međutim, njegova prošlost se vraća u vidu jednog diska koji krije mnoge mračne tajne sa kojima se Frank konačno mora suočiti .
Kad god pišem neki tekst, ovaj obavezni deo o ekipi iza kamere mi nekako najteže pada. Nabrajam imena i prezimena ljudi koji itekako jesu zaslužni za seriju/film koju preporučujem, ali to su za mene čisto informativne nabrajalice koje ni vas, a ni mene ne zanimaju previše, dok nekada nisu uopšte bitne za preporuku tj. gledanje neke serije ili filma. Međutim, sada mi ovaj deo ne pada teško, jer itekako treba istaći ljude koji rade na ovoj seriji. Kao što je poznato, serija je bazirana na istoimenom izmišljenom karakteru za koga su, između ostalih, najviše zaslužna ova imena: Gerry Conway, John Romita Sr. i Ross Andru.
Ipak, najzaslužniji što smo Punishera dobili u ovom obliku (necenzurisanog, realističnog, prebrutalnog) je fantastični Garth Ennis (Preacher, Hellblazer), koji mu je podario veću dozu ozbiljnosti nego što su se mnogi nadali. Prethodne filmske ekranizacije ovog lika su manje ili više solidne, glumci i ljudi koji su radili na projektima su se smenjivali kao na pokretnoj traci i to, naravno, nije davalo neke ostvarljive (čitaj pamtljive) rezultate. Sa ovom ekranizacijom, a Ennisovom rekreacijom Punisherovog lika, plus Netflix dominacijom, bilo je jasno od samog početka da će rezultat biti veoma uspešan i da ne može da omane.
Kreator serije aka šef je Steve Lightfoot, scenarista i producent sa britanskim pasošem nastanjen u Americi. Njegov prijašnji (zvučniji) rad, zajedno sa Bryanom Fullerom, na seriji Hannibal se oseti i u ovoj, samo nema one lude sofisticiranosti kao u Hannibalu nego, naprotiv, čista sirovost i nemilosrdna brutalnost tj, neulepšanost u kojoj zapravo i leži jedna od jačih karika uspeha serije. Mnogi zvučniji filmski kritičari seriji Punisher zameraju previše istaknutog nasilja i krvi, nasilja koje je zapravo i stvorilo lik Punishera. Osveta jeste motiv, drajv koji ga pokreće, ali Punisher je stvoren pre same osvete, on je samo čekao da izađe. Ne znam ko je ovde lud ili nije logičan, ali Punisher ne postoji bez nasilja, kao ni bez krvi, koja je popratni efekat istog.
Ono se mora hajlajtovati u seriji, do tančina, najsitnijih (čitaj: povremeno najgadljivijih) detalja, ma koliko rizično bilo, jer je to jedno od okosnica serije, kao što je i akcija i pucačina koje imamo na pretek. Koreografija tih scena je za svaku pohvalu, dalo se tu dosta truda, a i sama dinamika tih scena je isključivo na mode on, kao zapravo i same serije. Off situacija nema, čak i kada pomislite da su se stvari malo smirile, iskoči neka nova brutala koja nas prisili da nestrpljivo pratimo i iščekujemo šta dalje. O realističnosti pojedinih scena i situacija neću, svakome dajem za pravo da doživi stvari na svoj način, ali mene su, uprkos pojedinim (na momente) nelogičnim propustima, kupile, možda zato jer ih nisam previše analizirala. Svakom svoje.
Prva sezona ima trinaest epizoda, a režiser svake epizode je neko drugi i takođe u tome leži posebna čar. Različiti ljudi, a jedna kompaktna i koherentna celina, to je za svaku pohvalu. Nema puno serija koje su to mogle uspešno izvesti, setih se samo Oz-a i, ako se ne varam, The Wire. Oh da, te serije spadaju u sam vrh naj-serija ikada. Možda zato. Punisher ne počinje od početka, već kao spinoff Marvelovog Daredevil-a, tačnije kraja druge sezone, kada Frank Kestl aka Punisher nalazi disk sa imenom Micro. Radnja prve sezone se nastavlja od tog momenta, dajući nam kroz flešbekove, na samom početku prve epizode, šta nas najverovatnije očekuje u narednim sezonama. Takođe, treba malo vremena (meni su trebale dve epizode) da se istinski zainteresujete za radnju, treba vremena da to sve krene, u priču nas uvode polako, ali sigurno. Meni se sviđa takav pristup, jer kuća (u ovom slučaju serija) se gradi od temelja, a bez čvrstog temelja nema ni jake kuće/serije, logično.
Još jedna bitna napomena, jedino bitnije odstupanje od stripa je to što nije upotrebljeno vreme iz stripa u seriji – Frank Kestl je vijetnamski veteran (u stripu), u seriji je vreme u sadašnjosti, a fokus je bačen na neizbežnu i večitu američku boljku – rat u Afganistanu. Serijom se provlače mnoge bitne podteme, kao što su PTSP, osveta, rat, politika, društvene svetske (ne)prilike, problem oružja i slično, ali sve su to usputne stanice od kojih se niti jedna ne ističe previše i ne odvlači fokus od same esencije serije, a to je nasilna, krvava i brutalna akcija.
Od svih Marvelovaca, Punisher je bio i ostao meni najdraži i najzanimljiviji lik. Mnogi će se začuditi mom izboru pored toliko superjunaka i sjajnih likova, ali uvek sam preferirala da što više liče na običnog čoveka, sa svim vrlinama, a pogotovo manama – Punisher je pravi primer, zato što iz njega te mane vrište i ne stišavaju se . Tačnije, harizmatični Jon Bertnhal se ne stišava i daje svoje najbolje. Njegova gluma u seriji je besprekorna, nema niti jednu manu. Da li ga gledamo kao mašinu za ubijanje, koja se ne kvari, da li ga posmatramo kroz prizmu slomljenog čovjeka sa PTSP-om, koji je izgubio mnogo više od porodice, da li ga vidimo kao posvećenog i ipak pravičnog čoveka, koji brine za sve one do kojih mu je stalo i zna razliku između dobra i zla, na kraju krajeva, nije ni bitno. Sve je to u jednom, njegov lik Frank Kestl ili Punisher, kako vam draže. Slojevitost i sama uverljivost izvedbe njegovog karaktera je na najvišem nivou i sada se već može reći da je ovo Jonu Bertnhalu uloga života. Lično ne mogu zamisliti nikoga drugog u Punisherovoj ulozi, možda sam mogla ranije, sada više ne.
Njegov kompanjon u seriji je Micro (Ebon Moss-Bachrach), kompjuterski genije, koji je totalni opozit Punisherovom liku, a baš u tom grmu leži zec. Zbog toga se njih dvojica nadopunjuju, oni su kao jing i jang, iako su dijemetralno različiti. Jedino što ih zaista spaja je ta nepravda sistema koju su obojica doživeli na skoro isti način. Micra glumi relativno nepoznat glumac, koji se ranije pojavljivao uglavnom u serijama, od kojih se ističu Damages (koju često preporučujem ) i The Last Ship. Možda je njemu više ovo uloga života nego Bernthalu, ali nije ni upola moćan i uverljiv kao on, mada je to više do lika nego do njega.
Sa druge strane, izbor Bena Barnsa (Ben Barnes) za ulogu Billy Russa ne samo da je dobar nego je fantastičan odabir. Russo je Frankov najbolji drug iz vojske, veoma fizički privlačan (netipično), a sa druge strane savršena mašina za ubijanje, koji je nakon Afganistana profitirao zbog svojih veština. Njegovo, skoro pa savršeno lice je idealna podloga, ne samo za cenu koju mora platiti, nego su to kreatori serije vešto ubacili kao upozoravajuću alegoriju i simboliku i uspeli su u naumu, bar što se mene tiče. Plus, tog glumca obožavam, tako da je kod mene situacija svakako win-win, što se njega (njegovog lika) tiče. Svi ostali sporedni likovi su odlično napisani i uvedeni u seriju, ali ne želim više da izdvajam nikoga ponaosob, jer bi se ovaj tekst razvukao do iznemoglosti. Izdvojila sam muški trio koji dominira i koji je svoj posao najbolje odradio, a na vama je da otkrijete da li su i ostali bili na istom ili bar približnom nivou.
Nemojte slučajno da vas odbiju neke lošije kritike pojedinih nazovi kritičara, a još manje ne želim da čujem da se nećkate zbog previše krvi i previše nasilja za gledanje ove serije. To su izgovori za malu decu, a ne za ljubitelje dobrih serija ili filmova, a ova serija itekako to jeste. Punisher je punokrvna akciona drama i najbolja Marvel/Netflix saradnja koja se mogla zamisliti i izvesti – to nije tvrdnja, to je činjenično stanje. Zadovoljstvo, dabome, mislim na serijsko, možda nikad nije bilo krvavije, a opet, sa druge strane, nikad nije bilo (izgledalo) bolje. Najveća moguća preporuka za ovu fantastičnu seriju koja sa pravom dominira, a nestrpljivo čekamo na novu sezonu, koja će nam doneti još više, ako je to ikako moguće.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
https://www.youtube.com/watch?v=lIY6zFL95hE
