Prvenstveni razlog zašto pišem ovaj film je iz razloga što većina vas verovatno nikad nije čula za njega. Ova vestern krimi drama itekako zaslužuje da se piše o njoj, prvenstveno svojom posebnošću koja izvire iz maltene svakog drugog kadra koji se teško može opisati rečima. Zato je najbolje da nakon pročitanog i pogledate film.
Vreme dešavanja radnje je kraj 19. veka, a radnja se dešava u Australiji. U gradiću u kojem je red i zakon tajanstveni, ali pravedni kapetan Stenli (Ray Winstone) hara zloglasna banda braće Burns. U svom zadnjem “pohodu“ banda se otela kontroli i neki članovi su prevršili meru, u napadu na jednu farmu gde je živela porodica Hopkins, brutalno su silovali gospođu Hopkins u poodmakloj trudnoći i na kraju pobili celu tu porodicu. Kapetan Stenli i njegovi ljudi su stigli na zgarište i nisu uhvatili sve počinioce na delu, ali su zarobili dva brata, samozatajnog Čarlija (Guy Pearce) i Majka, najmlađeg, koji još nije ni punoletan. Kapetan mimo svojih ljudi sklapa tajni dogovor sa Čarlijem da im preda najstarijeg i najokrutnijeg brata, vođu bande Artura Burnsa (Danny Huston) i on će pustiti njihovog mlađeg brata. Međutim, to ni izbliže neće biti tako jednostavno kako se čini.
Ovaj film imam na originalnom disku vec duže, a tek nedavno sam ga pogledala. Moram priznati da sam impresionirana kreativnošću čoveka koji je zaslužan za sam film, muzičara Nika Kejva, po čijem je predlošku i nastao film. Njegov potpis, ako slušate ovog vrsnog muzičara se mora prepoznati i zbog toga je i film toliko poseban i odudara od sličnih. Spomenula sam već ranije da se neki kadrovi ne mogu opisati rečima, ali mogu poetičnim citatima kojih je pun film, posebno kada je u kadru lik Čarlija Burnsa.
“When?” said the moon to the stars in the sky “Soon.” said the wind that followed the moon “Who?” said the cloud that started to cry “Me.” said the rider, dry as a bone.
Film počinje brzim i napadnim tempom da bi se kompletno pretočio u lagani, skoro poetični slow dešavanja radnji. Režiser filma je Džon Hilkout, australijski režiser koji se istakao sjajnim naslovima kao što su The Road i Lawless. Dosta pažnje daje detaljima i isto tako se posvećuje svojim projektima koji su dosta sporijeg, ali kvalitetnog tempa sa melanholijom. Inače je režirao dosta video spostova i dosta sarađivao sa Kejvom, zajedno su radili i na filmu Lawless, Kejv je pomogao pri adaptaciji scenarija.
Kraj filma nije mogao biti drugačiji, ali meni je ostavio gorak ukus. To uzimam kao jedinu manu filma, mada mislim da će većina biti zadovoljna takvim krajem. Meni je zasmetalo to jer se to već desilo u filmu, pa mi se učinilo kao nepotrebno ponavljanje.
Posebnost ovog filma se najviše ogleda u glumačkoj postavi koja je, po mom mišljenju, brilijantna. Gaj Pirs je jedan od najpodcenjenijih glumaca današnjice sa veoma raskošnim, blesavo napadnim talentom i često je njegova gluma veća od samog filma. Mišljenja sam da Nolanov Memento ne bi bio ni upola uspean da je drugi glumac odglumio glavnu rolu. Rej Vinston je glumčina toliko kvalitetnog kalibra da samo njegovo ime doda još jednu notu kvaliteta više svakom projektu u kojem se pojavi. Njegova sama pojava i prepoznatljiv dubok glas su njegovi aduti koji ga i održavaju među najcenjenjim glumcima danas. Deni Hjuston je imao jaku nezahvalnu ulogu. Naime, on glumi najgoreg i najokrutnijeg od svih. Ne treba sumnjati da je uspeo u naumu, možda čak i previše jer nema tolike vidljive eksplicitnosti njegove esencije zla, ali znamo da je tu. Možda je to čak i strašnije od prikazivanja nekih ogavnih scena. Emili Votson kao supruga kapetana Stenlija je bila standardno dobra, a moram jos spomenuti pojavljivanje Džona Harta u zanimljivoj kratkoj ulozi i jos zanimljivijem dijalogu, ali to ostavljam vama da presudite nakon što pogledate film.
Ne znam šta bih još rekla da vas zainteresujem, čak mislim da sam prehvalila film, ali meni jednostavno pašu projekti sa dubokoumnijim značenjem nego na prvi pogled. Ne uzimajte zdravo za gotovo sve pohvale, ipak se radi o filmu koji je morao da se meni svidi ako uzmemo u obzir prekvalitetnu glumačku ekipu, koliko volim, cenim i poštujem muzičara koji je osmislio film i australijskog režisera od kojeg sam već sve zvučnije pogledala. Uspeh će biti ako nateram neke od vas da pogledate film i da vam se bar upola svidi kao meni.
9/10
