Friends are the family you choose.
Zek Gotsagen je glumac za koga nisu čuli ni najzagriženiji ljubitelji filma. On je momak sa daunovim sindromom, koji nije zaustavio njegove snove da postane glumac. U filmskom kampu za osobe sa invaliditetom filmaši Tyler Nilson i Michael Schwartz su primetili njegovu istrajnost i upornost i odlučili da snime dugometražni film sa njim u glavnoj ulozi. Nakon više godina prikupljanja sredstava stigao je The Peanut Butter Falcon, koji je postao sleeper hit, zaradivši do sada preko dvadeset miliona dolara.
Radnja filma prati Zeka (Gotsagen), mladića sa daunovim sindromom o kome nema ko da se brine, pa on boravi u domu za negu starih lica. Njegova životna želja je da poseti Solt Voter Redneka (Thomas Haden Church) i njegovu školu kako bi postao profesionalni rvač. Jedne večeri beži iz objekta i završava u čamcu kod Tajlera (Shia LaBeouf), čoveka koji ima svoje probleme – muče ga tuga i kajanje, ostaje bez posla i zamera se lokalnim hvatačima kraba, pa odlučuje da pobegne na Floridu. Zek će mu se pridružiti na tom putovanju, njih dvojica se neočekivano zbližavaju, dok za Zekom traga socijalna radnica Eleonor (Dakota Johnson)…
The Peanut Butter Falcon je tip filma koji deluje i kao bajka, ali i savršeno autentično. Sama radnja je kao iz bajke, jer je priča u kojoj neusklađeni likovi kreću na road-trip kroz močvare američkog juga prilično nesvakidašnja. Sa druge strane, autentičnost dolazi iz činjenice što su se scenaristi i glumci posvetili ovim likovima, toliko da mi zaista poverujemo kako oni negde postoje. Mi smo shvatili ove likove jer smo shvatili njihove želje, njihove snove i njihove strahove, a samim tim ih više ne gledamo kao fiktivne karaktere, već kao ljude.
Veoma mi se dopalo što iz svega par kratkih scena shvatamo ko su naši protagonisti u sadašnjosti. Tajler više ne može legalno da zarađuje, pa mora da krade ulov od drugih ribara i dovoljno je par minuta da zaključimo kako je on tužan, da ga muči krivica, da je očajan i bez novca. Isto tako nam ne treba puno da shvatimo Zeka, koji nema nikoga i koga je sistem smestio tamo gde očigledno ne pripada. Dugogodišnji san mu je da postane profesionalni rvač i bežanjem iz ustanove napokon dobija priliku da ga konačno ispuni.
Autori su vrlo lako mogli da nam pruže nejasno inspirativnu priču o ljudima koji su žrtve životnih okolnosti ili u film u kome je bitniji road-trip ovih karaktera od njihove razrade. Zekova situacija nakon bežanja se mogla pogoršati na bezbroj načina, a isto tako je on kao karakter mogao biti samo predstava svog genetskog problema, bez predstave njega kao ličnosti. Pojedinci u filmu ga tretiraju drugačije, ali autori ne, čak naprotiv – Zek je bogatiji lik od bilo koga drugog u filmu.
The Peanut Butter Falcon je pronašao pravi balans između realnosti i fikcije. Uspeva u nameri da bude feel good, da se radujemo kada naši protagonisti zajedno prevazilaze prepreke i ruše percepcije drugih. Samo jezgro filma pripada odnosu Zeka i Tajlera, koji nakon početne Tajlerove iritacije prelazi u prijateljstvo puno međusobnog poštovanja. U tom procesu, u društvu svog neočekivanog saputnika, Tajler pronalazi iskupljenje, shvata da postoje veći problemi od njegovih i uči da se oslobodi krivice koja ga muči i sputava.
Šaja Labaf je glumac sa problematičnim karakterom koji ga definitivno sputava u karijeri, ali ovde veoma uverljivo isporučuje junaka sa dobitnom kombinacijom žilavosti i ljudskosti. Neverovatno je uverljiv i zreo, potpuno drugačiji od nastupa u, recimo, Transformesima. Gotsagen je pravo otkriće koje potvrđuje njegovo samopouzdanje i upornost u borbi sa preprekama koje mu njegovo stanje stvara. U sporednim ulogama je vrlo koreknta ekipa u vidu Dakote Džonson, Brusa Derna, Džona Houksa i drugih, čije su pojave uglavnom male, ali dovoljne da podignu film na viši nivo.
The Peanut Butter Falcon je dirljiva, iskrena i autentična feel good avantura koja svoje likove predstavlja sa izrazitom nežnošću i saosećanjem – šarmantan film sa prioritetima na pravom mestu.
moja konačna ocena: 9/10
