Krenite u novi dan sa svetlošću u srcima.
Pre desetak dana sam spomenuo servis za strimovanje Hulu i njihove pokušaje da originalnim sadržajem privuku korisnike. Tada sam pisao o seriji 11.22.63 koja je ostavila vrlo dobre utiske, a ovoga puta će biti reči o The Path, seriji koja se bavi pripadnicima izmišljenog pokreta Mejerizam.
Članovi ove zajednice su mirni i racionalni ljudi koji harmonično i skladno žive u komuni, životom koji je retko kada poljuljan uticajima iz spoljašnjeg sveta. Osnivač pokreta je Stiven Mejer koji se nalazi u Peruu, napisao je knjigu The Ladder koja je priručnik za pripadnike ove grupe, a cilj vere je da se postigne spajanje sa svetlošću, tačnije odlazak u The Garden. Ljudi koji nisu pripadnici Mejerizma (nevernici) ga smatraju zatvorenim društvom, kultom ili sektom, dok je za pripadnke grupe on prijatan, inspirativan, ubedljiv i druželjubiv pokret.
Serija se centrira oko tri lika koje čine Edi (Aaron Paul), Sara (Michelle Monaghan) i Kal (Hugh Dancy). Edi i Sara su bračni par koji sa svoje dve dece čini uticajniji deo ovog pokreta, dok je Kal ambiciozni i harizmatični vođa dela pokreta koji ima za cilj da bude glavni. Zaplet počinje kada Edi, nakon putovanja u Peru i medicinske seanse, počinje da sumnja u čitav smisao pokreta. Njegove misli čine da mu se poljulja način gledanja na svet, a samim tim i odnos sa suprugom, decom i ostalim članovima pokreta.
Radnja je smeštena u zajednicu koja nam već nakon prve epizode postane bliska, jer su scenaristi kroz likove brzo upoznali gledaoce sa osnovima pokreta, njihovim bitnim članovima i pravilima kojih se pridržavaju. Sara je rođena i odrasla u ovom pokretu, Edi je imao problematičnu prošlost, dok se njihov sin Kajl (Kyle Allen) nalazi na životnoj raskrsnici – na 16. rođendan mora da primi svoje zavete, ali će devojka iz škole učiniti da preispita svoj život i ono što želi. Kal je bivši alkoholičar, misterizoni manipulator kome namere nisu čiste, ali koji nije antijunak u klasičnom smislu.
Serija se bazira na izvrsno napisanom scenariju koji se konkretno bavi religijom, odnosno ljudima i njihovim vezama, nadama, veri i duhovnoj snazi. Prikazuje šta znači kada čovek mora da bira između života kog živi i života kog želi i kakve je žrtve spreman da podnese. Upravo zbog toga ovo nije priča o kultu iako je ona smeštena u takvo okruženje, nego o situacijama kada sumnje poremete čoveka i čitav njegov svet. Činjenica je da je Mejerizam donekle skup ekstrema nerazumljiv ljudima koji nisu njegovi pripadnici, dok je članovima on čist, iskren i produktivan pokret – zar nije takav slučaj sa skoro svakom religijom?
The Path ima i nekoliko podzapleta koji su relativno zanimljivi. Neke scene svakako ostavljaju utisak melodrame i smatram ih suvišnim, a mišljenja sam da bi sezona mnogo bolje funkcionisala sa osam epizoda nego sa deset. Moram spomenuti da čitava serija ostavlja utisak autentičnosti. Likovi su smešteni u prirodno okruženje koje je snimano pod prirodnim svetlom, rad kamere je odličan, svidele su mi se scene pejzaža iz vazduha i dosta se pazilo na detalje poput drvenog oka na zidovima ili nalepnica pokreta na odeći.
Glavni trio nosi na sebi skoro čitavo glumačko breme. Aron Pol je izvrstan kao čovek pun sumnji, čovek koji balansira između nevernika i privrženog oca i supruga (mada je malo čudno da ima sina tinejdžera jer izgleda tako mladoliko). Mišel Monagan se sjajno snašla ulozi žene koja mora da bira između pokreta u kome je čitav život i odluka ljudi koji su joj dragi, dok se Hju Densi potpuno izgubio kao Kal Roberts. On je mračan i autoritativan, ali i osećajan, privržen i emotivno osakaćen. Hju prikazuje čitavu plejadu njegovih emotivnih stanja i u potpunosti je bio na visini zadatka.
The Path pruža insajderski prikaz tipičnog pokreta kog ljudi sa pravom smatraju kultom, ali se i detaljno bavi ljudskom verom, nadom, sumnjama i shvatanjem sreće. Najavljena je druga sezona, a priča svakako ima potencijala da bude kvalitetna serija i u narednim sezonama.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
