Nik Kasavetes (Nick Cassavetes) (The Notebook) režira modernu, urbanu komediju u koju je renomirani Twentieth Century Fox Film Corporation uložio impresivnih $40,000,000. Melisa Stak (Melissa Stack) potpisuje svoj scenaristički prvenac, što mu dođe kao neka varijacija na ranije obrađivane teme. Samo radi ilustracije naglasiću da ima reference na urnebesnu komediju koja se pojavila pod naslovom The First Wives Club, sada već davne 1996. godine.
Priča se zapliće onog momenta kada zgodna advokatica Karli (Cameron Diaz) sazna da je muškarac njenog života Mark (Nikolaj Coster-Waldau) zapravo već oženjen. Povređena ljubavnica i prevarena Markova supruga, Kejt (Leslie Mann), nakon početnih nesporazuma shvataju da imaju toliko toga zajedničkog. Na primer, obe žene žude za osvetom. Čovek koji ih je izigrao mora da snosi posledice, pa njih dve sa puno elana i uspaljenih strasti počinju da mu priređuju razne smicalice. Švalerčina tako dospeva u neprijatnu situaciju i mora da okusi i onu drugu, gorču stranu života. Novi šok uslediće kada otkriju da Mark ima još jednu ljubavnicu (zlatnu rezervu), zanosnu 22-godišnjakinju Amber (Kate Upton)…
Dinamična, urnebesna komedija, sa puno humora, lepo osmišljenih gegova, u kome ženski likovi vode glavnu reč. Ustaljeni ritam radnje donosi tu blagu tenziju dok se zaoštravaju muško-ženski odnosi, čime je postignut osnovni cilj – osvaja se pažnja publike, a ženska populacija po logici stvari dobija jake argumente da otvoreno navija za tri glavna ženska lika, iskazujući simpatije za karakterno različite žene. Ono što ih ujedinjuje jeste ženska solidarnost, koja će ih postepeno približiti dok su na zajedničkom zadatku i do kraja preobraziti u dobre prijateljice. Pošto je ovde sve podređeno lakoj zabavi, razumljivo je što svi važni protagonisti nisu adekvatno portretisani, tako da je sve to površno odrađeno.
Shodno tome i sam narativ je esencijalno plitak, sveden na dobro poznata muško-ženska prepucavanja. Režija pribegava ustaljenom, klišeiziranom prikazu napaćenih i jadnih (naravno i naivnih) žena na jednoj strani, naspram kojih stoji bezobzirni muški šovinista, sa druge strane. Odlično napravljen kasting je značajno poboljšao celokupnu sliku ove pitke komedije. Glavne zasluge pripadaju pre svega, Kameron Diaz i Lesli Man, jer njih dve u neku ruku čine okosnicu celokupne priče.
Dobro sad, izbor lepe manekenke Kejt Apton jeste diskutabilan, ali cilj je bio da se dobije izuzetna lepota otelovljena u mladalački nevinoj i prostodušnoj devojci (ovo poslednje ne tumačite baš bukvalno), tako da je lik Amber uglavnom opravdao svrhu pojavljivanja na filmskom platnu. Utisak je da rola glavnog negativca Marka nije baš legla danskom glumcu Nikolaju Koster-Valdauu (pamtimo ga iz nekih mračnih trilera skandinavske produkcije i GOT-a). OK, potrudio se on da ipak interpretira šmekera na prihvatljivom nivou, iako mu evidentno ovde fali malo duha.
Bez obzira što ne pretenduje da nam ponudi neki svež, originalni koncept u žanru komedije, smatram da ovo žensko ludilo ima svoje draži i da ipak zaslužuje šansu. Dosta humora (onog prizemnog, infantilnog pre svega) svakako će uticati na vaše raspoloženje. Ako stvari posmatramo sa vedrije tačke gledišta, onda postoji mogućnost da ovakva vrsta humora, možda i izmami osmeh na vašem licu. Nedvosmisleno je da pruža relaksirajući, neobavezni vid instant zabave, što je u suštini svrha svake dobro napravljene komedije.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
Autor: Boban Marković
