Piter Deveru (Pierce Brosnan) je penzionisani CIA-agent. Lozana je mesto gde se skrasio, jer je to sredina gde se mirno živi i gde on hoće da pronađe izgubljeni duševni mir. Kada dobije ponudu od bivšeg saradnika Henlija (Bill Smitrovich) da iz Moskve izvuče dugogodišnjeg doušnika, Deveru prihvata, jer se radi o ženi koju je nekada davno zavrbovao da špijunira u interesu Ujka Sema. Natalia Ulanova (Mediha Musliovic) je svesna da joj je život ugrožen, jer ima pouzdane kompromitujuće dokaze, dovoljne da unište političku karijeru ambicioznog ruskog moćnika, koji pretenduje da preuzme presto u Kremlju i postane novi predsednik majčice Rusije. Pošto misija izvlačenja propadne i Natalia bude hladnokrvno likvidirana, Deveru kreće u osvetnički pohod, s ciljem da razotkrije krivce i primereno ih kazni, držeći se principa oko za oko, zub za zub.
Serijal špijunskih romana Bila Grendžera (There Are No Spies) iz osamdesetih godina prošlog veka, poslužio je kao zgodan literarni predložak koji su dvojica saradnika, Majkl Finč i Karl Gajdusek, pažljivo adaptirali u aktuelnu geopolitičku situaciju, u savremeno doba kada iznova vaskrsavaju aveti Hladnog rata, zaoštravajući odnose između Istoka (Rusije) i Zapada (USA i njeni vazali iz EU). Posledica toga jeste moderan špijunski triler, smešten u Beogradu, mestu koje po svemu sudeći (tako barem smatraju brojni vojno-politički analitičari) postaje nova linija fronta, u stalnoj i za mnoge smrtnike nevidljivoj borbi agenata i obaveštajaca sa svih strana sveta.
Režiserska palica poverena je Rodžeru Donaldsonu, veteranu svetske kinematografije, koji se već okušao u ovako žanrovski profilisanom projektu (No Way Out iz davne 1987. s sjajnim Kostnerom). Posmatrano iz ugla filmofila sa prostora brdovitog Balkana, očigledno da je novi film Brosnana, u njegovoj post-Bondovskoj eri, pobudio veliko interesovanje. Glavni razlog jeste što su setovi u celosti odrađeni na lokacijama Beograda i Crne Gore (Petrovac, Herceg Novi, Sveti Stefan). Kvalitativno, ovaj špijunski triler nije dosegao ništa više od običnog proseka.
Angažovanje bivšeg Bonda i bivše Bond-devojke ipak nije pomoglo da dobijemo špijunski film koji bi podžanr hladnoratovskih trilera ponovo vratio na velika vrata. Nedovoljno razrađena priča, s likovima koji su manje-više jednodimenzionalno prikazani, jeste najuočljiviji nedostatak. Prava je šteta što je kruti scenaristički koncept sprečio Lazara Ristovskog da demonstrira svoje bogato glumačko umeće u tumačenju ruskog političara sumnjive prošlosti. Mora se priznati da je Pirs Brosnan solidno odigrao svoju rolu, prenoseći na veliko platno lik bivšeg agenta kome duhovi prošlosti ne daju mira. Kao čovek s burnom prošlošću na koga su godine službe ostavile neizbrisiv trag, on se pretvara u tipa koji je sumnjičav, zajedljiv, ciničan i sklon kojoj čašici više. Doduše nema on takav smisao za humor, taj duh kao Džejms Bond, ali je i ovo dovoljno da ostavi povoljan utisak.
Olga Kirilenko (Olga Kurylenko) takođe zaslužuje da je pomenem, jer je prikladno iznela lik devojke koja krije veliku tajnu, što izjeda njenu dušu i nagoni je da iskoristi neočekivane povoljne okolnosti da sprovede ličnu osvetu. Pa dobro sad, nije zgoreg komentarisati da i njene lepe duge noge, svakako privlače pažnju i na kraju popravljaju opšti utisak. Ostatak glumačke ekipe je neuverljiv, pogotovo se to odnosi na momke iz agencije koja je pustila pipke širom sveta. Bil Smitrovič izgleda kao tipičan penzioner, tako da ovo nije baš uloga kao skrojena po njegovoj meri. Blago rečeno, jer je celokupna njegova karijera izgrađena na sporednim, neprimetnim rolama.
Paralelno razvijanje glavnog zapleta, a potom i još par novih podzapleta imalo je kontraefekat, jer umesto da obogati priču čineći je misterioznijom i samim tim zanimljivijom, sve je ispalo pomalo zamorno i definitivno konfuzno. Puno sporednih likova od kojih neki naprosto tek prodefiluju kroz kadar, tendeciozno su ubačeni da zakomplikuju priču, ali je većina njih nedorečena, što konkretno znači da nisu suštinski bitni za razvoj, niti za rasplet celokupne radnje.
Da ne ispadne da samo kritikujem, evo i par pohvala. Scenografija je umešno postavljena, gde se vodilo računa o detaljima. Tako kada Beograd glumi Moskvu, svuda naokolo vidimo ruske ćirilične natpise. Takođe, sam grad je maksimalno iskorišćen, s obzirom da je dosta snimano u eksterijeru, pa su ulice, trgovi, stare građevine (Kalemegdan), postali poprište uzbudljivih akcionih scena. Što se tiče akcije, evidentno da je sve urađeno zanatski, u okvirima žanra, sa nekoliko specijalnih efekata koji istini za volju izgledaju prilično sterilno, a realističnost takvih scena je na niskom nivou. Eventualno bi mogle da impresioniraju radoznalog dečkića od 7-8 godina u kratkim pantalonicama.
Posle svega izrečenog, ne mogu se oteti utisku kako je bilo potencijala za nešto više od tipičnog špijunskog krimića koji nudi samo običnu razbibrigu. Falilo je malo više kreativnosti u adaptaciji priča napisanih pre tridesetak godina, ali ko zna možda bude prilike i za popravni u eventualnom nastavku. Ostaje nam da sačekamo boks ofis ishod, pa onda dobijemo opipljivije informacije u pogledu mogućeg nastanka još jedne franšize.
5/10
Autor: Boban Marković
