Ako želite da gledate kvalitetan dramski program, onda se morate prebaciti sa velikih na male ekrane. Da, to je istina, ma šta ko pričao. Poslednjih nekoliko godina, zanimljive i kvalitetne priče se dešavaju u okviru jedne ili, u većini slučajeva, više sezona serijskog programa neke od više kvalitetnih TV kuća ili mreža. Jedna od onih koja je u tom svetu sinonim za kvalitet je svakako HBO, koji iza sebe ima mnogo svima nam poznatih, često kultnih serija, a sve počinju prepoznatljivim šuštanjem i snegom na ekranu. Tada se pojavljuje logo i znate da ste na pravom putu da gledate ozbiljan, kvalitetan i zanimljiv dramski program.
Njihova poslednja uzdanica je mini-serija The Night Of, serija o kojoj se malo priča, nema nekog hajpa oko nje i nekako se sramežljivo provlači u senci nekih drugih. U tom svom i takvom bitisanju, pretvorila se u skriveni dragulj serijskog programa. Možda joj to baš i bude adut, jer ko se odluči da je gleda, zasigurno će se iznenaditi u onom najpozitivnijem smislu. Ja to već znam, znaju i oni koji su joj dali izuzetno visoke ocene, a nadam se da ću bar i neke od vas učlaniti u klub ljubitelja iste.
Priča prati mladog Nasir Naz Kana (Riz Ahmed), momka pakistanskog porekla. Naizgled skroman i sramežljiv, donosi odluku koja se kosi sa njegovom pojavom. Sa drugom će se iskrasti, maznuti tatin taksi i otići na žurku na drugom kraju grada. Dolazi i ta noć, a na samom startu sve govori da noć neće proći kako je planirao. Drug mu otkazuje, a on sam odlučuje sprovesti svoju nameru. Tražeći adresu gde se žurka dešava, dok je stajao na ulici, u taksi ulazi mlada devojka.
Uprkos pokušajima da joj objasni da taksi nije u službi, ipak pristaje da je odveze gde je tražila. Vožnja se pretvara u noć ispunjenu alkoholom, drogom i seksom. U pola noći Naz se budi u stanu devojke i želeći da se pozdravi, nalazi je na potpuno krvavom krevetu spavaće sobe. U panici beži i ono što je bila noć iz snova se pretvara u noćnu moru…
The Night Of je prevalila dalek put dok nije ugledala svetlo dana, a nastala je prema britanskoj mini seriji Criminal Justice. HBO je odlučio da napravi mini seriju, Gandolfini je izabran za vodećeg glumca. Nakon toga serija je odložena, a kada se HBO konačno odlučio da je snima, ubrzo sve se opet prekida usled Gandolfinijeve smrti. HBO ne odustaje od projekta, već upravo Gandolfiniju u čast pokreće projekat ponovo, a za njegovog naslednika biraju Robert De Nira. Međutim, nakon peripetija sa rasporedima, izbor na kraju pada na Džon Tortura (John Turturro) i po mom mišljenju, ništa se ovoj seriji bolje nije moglo desiti. Bio je to pun pogodak.
Kao što rekoh, serija je pravi skriveni dragulj, jer kada krenete da ulazite u detalje, dolazite do saznanja da iza iste stoje neka velika imena. Velika u svetu filma, a svoju veličinu dokazala svojim radom i projektima koji su iza njih. Naime, kreatori serije su Ričard Prajs i Stiven Zeilian koji iza sebe izuzetnih filmova, kao što su The Color of Money, Mad Dog and Glory (Prajs) i Hannibal, American Gangster, Gangs of New York, Schindler’s List (Zeilian). Ja ništa od ovoga svega nisam znao. Vidio sam da igra Torturo i dao joj šansu, a The Night Of se pretvorila u jednu od najboljih krimi drama koje sam pogledao u poslednjih par godina.
Prvo što vas kupi je sama priča. Kada je realno sagledate rećićete da je spora – sve se polako odvija, posebno prve dve epizode, gde se radnja dešava u jednoj noći. Međutim, u isto vreme, upravo to sporo odvijanje vas uvodi u svet pravosuđa, kriminalaca i policije, procedura, mesta zločina. Ne na način koji gledamo u CSI i sličnim proceduralima. Ne, ovde imate osećaj da se to vama dešava ili da gledate neke stvarne događaje i kako bi to u stvarnosti možda izgledalo. Pratite iz prvog lica agoniju čoveka kome se čitav svet preokrenuo u trenu oka. Osećate njegove strahove, zbunjenost, šok i dok ste pod uticajem glavnog lika priče, u istu ulaze novi likovi koji donose neke nove osećaje i uticaje na vas kao gledaoca.
Dok se tako vozate kroz noć raznih utisaka, polako u priču drugi glavni lik, advokat Džek Ston, koga igra fenomenalni Turturo. Polako, ali sve odlučnije svakim trenom preuzima svoj deo priče dok je zajedno plete sa onim našim prvim glavnim likom. Njihova dalja interakcija, zajedno sa njihovim posebnim pričama, čini jednu fenomenalnu krimi dramu. Svaki ima svoju priču i svaka je zanimljiva, čak i izuzetno zabavna na momente, iako se sve dešava ovijeno mračnim i teškim zločinom, kao i tajnama koje izviru malo po malo, terajući vas da željno isčekujete svaku novu epizodu.
Mladi Riz Ahmed koji igra Nasira sjajno nam prikazuje transformaciju koju prolazi njegov lik, ili možda je taj lik stvarno drugačiji nego se čini na prvi pogled. Riz se odlično snalazi u predstavi takvog jednog lika za koga ne možete ništa zasigurno reći kakav je. Kada konačno mislite da ste stekli neki uvid u njegov karakter, on napravi nešto potpuno neočekivano, vaša se sazdana predstava o njemu urušava, a ostaje vam jedino da zidate drugu od materijala koji vam da. I tako više puta. Za Riza i njegovu ulogu imam samo reči hvale.
Pored njega tu je još nekoliko posebnih karaktera i moram priznati da odavno nisam gledao seriju u kojoj imate toliko likova, a da svaki od njih, ma koliko mu mala uloga bila, zrači nekim posebnim karakterom. Nekako sam imao utisak da je ovo serija sa najmanje statista ili onih likova koji su tu samo da popune scenografiju. Ne, ovde je sve odlično tempirano i svako ima svoj doprinos, ulogu i značaj.
Kada se susretnete sa toliko različitih kvaliteta serije, na scenu zakorači genijalno dobar Džon Torturo. Iako je njegova uloga bila namenjena nekim drugim veličinama, mislim da je on jedini i savršen izbor. Ovde prosto blista u prikazu jednog sve samo ne običnog advokata. Njegov poseban nastup i izgled vas osvaja na prvu. Iako u sebi nosi more problema, on kroz sve to prolazi na krilima sarkazma i odličnog, pametnog humora i čini da, ma koliko radnja bila ozbiljna da se od srca nasmejete.
Džon je glavna zvezda ove serije i tu nema sumnje. Sjajno napisan lik za sjajnog glumca koji je to pisanje uzeo i oživeo ga na najbolji mogući način. Potpuno nestvarni i neprilagođeni su njegovi lični problemi nasuprot njegovom zanimanju i situaciji u kojoj se sasvim slučajno našao, a koja bi mogla da mu bude prekretnica, kako u karijeri, tako i u životu. Kako bilo, sasvim sam siguran da ćete uživati u ovom odličnom liku i performansu koji je Torturo pružio.
Sve ovo što sam spomenuo je utegnuto HBO produkcijom, a od nje bolje nema, tako da se nema šta više reći, nego da što pre krenete sa ovom odličnom mini-serijom (šuška se da će možda biti i druge sezone), jer ćete sigurno uživati, a i upoznati apsolutno posebnog advokata, Džek Stona.
Moja konačna ocena: 9/10
