Ova dugoočekivana akciona avantura se iz šale zvala petim nastavkom Pirata sa Kariba, iz prostog razloga što je skoro cela ekipa koja je učesvovala u kreiranju franšize o piratu Džeku Sparou (reditelj, scenaristi, producent, glavni glumac) potpisala i ovaj projekat. Originalna ideja je obećavala više nego pristojnu zabavu, ali je kombinacija brojnih faktora učinila da konačni produkt bude poprilično razvučen, neubedljiv i sa utiskom koji će ili biti loš, ili će činiti da se brzo zaboravi.
1930. godine starac po imenu Tonto (Johnny Depp) priča priču o Džonu Ridu (Armie Hammer), usamljenom rendžeru. On je pravedni advokat kog vode svoji ideali i daje sve od sebe kako bi uhapsio zloglasnog Buča Kavendiša (William Fichtner). Nakon zasede on biva ostavljen da umre, ali ga spasava otpadnik iz plemena Komanče, Tonto, sa svojim misterioznim belim konjem. Tonto mu obećava svoju pomoć u pronalaženju Kavendiša. Džon Rid postaje maskiranu osvetnik uz svesrdnu pomoć svog simpatičnog, ali kranje neodgovornog i neobuzdanog partnera. Vremenom njih dvojica shvataju da je Kavendiš deo mnogo veće nepravde koja se čini prema stanovnicima tog dela zemlje, i odlučuju da se upuste u sve to do kraja, a taj potez će ih učiniti ili pukovnicima ili pokojnicima.
Scenario je labavo oslonjen na priču o teksaškom rendžeru crncu koji je sticajem okolnosti uspeo da preživi američki građanski rat iako je živeo na jugu, pa je vremenom stigao do mesta šerifa. Tokom prošlog veka je ta priča sve više i više menjana, pa je rendžer crnac, između ostalog, postao komandant južnjaka obučenih u belo koji su se svetili banditima. Producentska kuća Dizni očigledno nije znala kako konkretno da ekranizuje ovog junaka, pa je scenario do kraja ispao ne baš sjajna i koherentna kombinacija špageti vesterna i parodije na vestern filmove.
Tu ipak nije kraj promenama, jer je lik Usamljenog rendžera sklonjen u stranu kako bi Džoni Dep privlačio većinu pažnje. Stekao sam utisak da je scenario pisan kako bi Tonto bio glavni junak, a ne obrnuto. Čuveni Usamljeni rendžer tako postaje pomoćnik neprilagođenom indijancu. Tonto je, sa druge strane, Džek Sparou obučen u odelo Indijanca. Ostali likovi su poprilično jednodimenzionali i klišeizirani. Mišljenja sam da bi priča ostavila mnogo bolji utisak da je odrađena kao ozbiljna drama umesto kao komična avantura. Dublja priča o zločinima nad indijancima sa jedne strane i komedije likova sa druge strane nekako nisu u ravnoteži.
Vuzelno film izgleda odlično, iako je dosta rađen CGI-em, pa je stigla i nominacija za Oskara u ovoj kategoriji. Režija nije previše komplikovala sa scenama, tako da je prilično jednostavna. Hajlajt filma su detalji u smislu šminke, frizura i kostima, na šta se obratilo dosta pažnje. Što se tiče muzike postoje kritike da je čuveni Hans Cimer takođe otaljavao svoj posao. Sve bi bilo bolje upakovano da je film kraći bar za 40 minuta, jer je 149 minuta za ovakav tip filma zaista previše.
Izuzetno cenim Džonija Depa, ali nemoguće je oteti se utisku da glumi u filmovima koji su daleko od njegovih kvaliteta. U poslednje vreme ne diže nivo svoje glume, nego nivo izvođenja papazjanija i blesavljenja, pa je i njegova prirodna harizma u padu. Utisak je da je ovde odradio posao sa pola snage i da je glumio pirata Džeka, a ne novog lika indijanca Tonta. Ostali likovi se očigledno oslanjanju na brojne klišee i stereotipe i niko od glumaca se nije previše isticao glumeći ih.
The Lone Ranger nije generalno loš film, ali je ispod očekivanja. Fanovi Pirata sa Kariba će uživati u njemu, dok ostalima preporučujem da mu pruže šansu ako su spremni da u potpunosti isljuče mozak i isključivo se zabave.
5/10
