Rimejk, kopija, plagijat, prerada, nova verzija. Za neke ljude ovih pet izraza znače isto i često se brkaju, ali oni to nisu. Ne mislim davati ponaosob definiciju svakog, ali mislim razjasniti da ovaj film nije rimejk, nije ni kopija, ni plagijat. Kada bi od reči prerada i nova verzija napravili novu reč dobijamo tačnu definiciju ovog projekta. Dakle, radi se o novoj (u ovom slučaju američkoj), prerađenoj (u nekim segmentima u smislu poboljšanja i inovacije) verziji belgijskog trilera Loft iz 2008. godine. Istog režisera, istog scenariste na kraju krajeva istog filma, a samo različite glumačke postave.
Priča filma je većini poznata. Pet oženjenih prijatelja Vinsent, Kris, Luk, Marti i Filip tajno dele iznajmljeni luksuzni stan u gradu za svoje potencijalne ljubavne afere. Njihova tajna postaje najgora noćna mora kada otkriju telo ubijene nepoznate žene u stanu i shvataju da je neko iz grupe verovatno umešan u ubistvo. Postaju paranoični i svaki od njih sumnja u onog drugog. Sve im se ruši, prijateljstvo je na teškom testu iskušenja i lojalnosti, a njihovi brakovi, zapravo životi, prete da im se sruše kao kula od karata dok strah, sumnja i smrt počinju da preovladavaju nastalom situacijom.
Nepotrebna halabuka, neodobravanje, neverica, unapred formiran negativan stav – sve su to popratne pojave jednog ovakvog projekta. Da, ovo ostvarenje to jeste – ovakav projekat, ali i nije. Rimejk ovog belgijskog trilera je urađen ranije, od strane Holanđana, 2010. godine. Prošao je uglavnom kako zaslužuje, sa svim spomenutim popratnim lovorikama, ali ovaj film, ova verzija to nije. Ovo je samo noviji prikaz belgijskog trilera koji osim glumaca nema bitnijih izmena, ali oni ne mogu da upropaste ovaj film do neprepoznatljivosti, kako su pojedini izjavljivali.
Režiser belgijskog originala je režiser i ovog filma – belgijac Erik Van Loj(Erik Van Looy). Osim režiranja, bavi se i pisanjem scenarija, kao i radom na televiziji. Osim dva Loft-a, jedino značajnije filmsko ostvarenje mu je ono iz 2003. godine, krimi drama The Memory of a Killer. Ostala ekipa koja je radila na belgijskom Loft-u se nije menjala, tako da scenario opet potpisuje Bart De Pijeu (Bart De Pauw) uz malu pomoć amerikanca Veslija Strika (Wesley Strick). Tačno se da osetiti ta njegova nota filmu, tipična američka, koja se najviše vidi iz nekih preteranih dramatičnih momenata koji su na granici da pređu u preglumljivanje ili nerealnost. Sreća je što se zadrže na granici, pa na vreme preguramo to.
Ne mogu shvatiti ljude koji neuspeh (njihov utisak!) filma pripisuju loše odabranim glumcima. Slažem se da su oni najverovatnije najslabija karika filma, sve ukupno gledajući, ali ne svaki ponaosob, nego zajedno, nekako mi nisu do kraja koherentni kao celina, kao pet bliskih prijatelja. Ipak, da sam se ja pitala, skoro sve iste bih angažovala jer su taman ono što treba filmu, niti su razvikani, niti su neki vanserijski talenti (osim Matthias Schoenaerts, on se ipak izdvaja!). Oni moraju biti privlačni, u ranim četrdesetim, kako bi se opravdao stan i brojne afere. Lepe žene koje su dovodili u stan isto tako žele biti sa lepim i privlačnim muškarcima?! Valjda je to ta glavna sporedna premisa postojanje tog stana uopšte.
Svi odreda (osim Eric Stonestreet) to i jesu. Posebno Vinsent kog tumači Karl Urban (Karl Urban) koji je imao dosta zahtevnu ulogu (iako se tako ne čini na prvi pogled) koju je, na kraju, ipak izneo sasvim solidno. Možda nisam najkompetetnija osoba da ga ocenjujem kao glumca, ali kada me pitate koji mi je trenutno najprivlačniji glumac, bez sumnje negovo bi ime prvo izgovorila. On poseduje određen šarm i seksipil koji dolazi u prvi plan pre njegove glume, a tako je i sa ovim filmom. Iako sa projektom Dredd (2012) nije tako bilo jer je celi film glumio sa kacigom ili kako bi rekla moja prijateljica sa onim loncem na glavi. Njegov Vinsent je dobar, ali mi je na momente delovao zbunjeniji nego što bi trebao i u nekoj žnj sporednoj ulozi.
Zato je akcenat bačen na Krisa, tačnije Džejmsa Mardsena (James Marsden) koji ga glumi. Odlično izvedeno, on mi se baš svideo, kao i njegov filmski brat Matias Šonaerts koji je reprizirao ulogu Filipa iz originala. On je uvek odličan, jedan od najtalentovanijih evropskih glumačkih lica koji polako, ali sigurno gradi svoj glumački put preko bare. On je po meni najkvalitetnije ime ove glumačke ekipe, a to ime je i opravdao u samom filmu.
Venvort Miler (Wentworth Miller) je ulogu Luka (druga najbitnija po meni!) odglumio pomalo misteriozno i nedovoljno upečatljivo za moj ukus, čak je i kliše Marti bio uverljiviji. Mi njegove motive ne možemo shvatiti na prvu, jednostavno – kako bi trebalo. Možda je to tako i zamislio režiser, da bi povukao određenu paralelu sa originalom, možda je to u neku ruku i sama draž ove verzije, u filmu je to dozirano potaman na taj način, svakoga ima koliko treba, osim možda Vinsenta.
Tu ide glavna zamerka za glumce, ali ne u smislu njihovog glumačkog umeća, nego više pucam na termin nedovoljne zastupljenosti. Ženski deo je sporedniji, ali je svoj posao odradio odlično, posebno blondina Rejčel Tejlor (Rachael Taylor). Nejasna mi je bila jedino Elein Kasidi (Elaine Cassidy) kao Lukova žena, nekako je previše misteriozno predstavljena, a nepotrebno.
Da zaključim, zaboravite učestale predrasude oko gledanja ovog filma jer je predstavljen kao američki rimejk. Ako vam se svideo Loft iz 2008. godine, svakako pogledajte i ovaj jer nudi isto, samo u novom ruhu. Ok, skoro pa sve isto. Jedini plusevi belgijskog Loft-a su što je nastao ranije, samim tim je validniji, a i atmosfera je bolja u smislu da je mračnija i minimalistički, realističnije prikazana, pa samim time poseduje određenu dozu bolje prikazane filmske verodostojnosti.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
