Prvi samostalni film maga komedije Čarlija Čaplina (Charles Chaplin) je veoma emotivna, nežna i simpatična priča koja savršeno spaja emotivne trenutke sa velikom količinom slepstik komedije (Slapstick comedy) koja je proslavila Čaplina. Ono što je zanimljivo je što u ovom filmu svetla reflektora nisu usmerena samo na njega već i na tada veoma mladog i perspektivnog Džekija Kugana (Jackie Coogan) koji skoro skrade scene od slavnog komičara svojom simpatičnošću i lucidnošću.
Kao što i sam naslov kaže glavni lik je siromašno dete koje luta gradom i bukvalno proživljava život. Film otvara scena u kojoj majka (Edna Purviance) luta bolnicom sa svojom bebom u naručju. Ona ostavlja bebu u skupljem automobilu, ali lopovi kradu automobil i, kada primete bebu na zadnjem sedištu, ostavljaju je na ulici. Majka se kaje, odlazi kod vlasnice automobila i saznaje da joj je dete izgubljeno. U međuvremenu skitnica kog glumi Čarli Čaplin naleće na bebu i usvaja je.
Radnja se zatim pomera pet godina napred, skitnica postaje staklorezac, a svesrdnu pomoć u poslu mu pruža dečak koji lomi izloge i prozore i na taj način skitnici pravi posao. U mežuvremenu dečakova majka postaje poznata operska pevačica, volontira u predgrađu gde glavni tandem živi i želi da pronađe svoje ostavljeno dete. Nažalost, loš splet okolnosti remeti živote nerazdvojnog tandema skitnice i deteta i postoji mogućnost da ih razdvoji nakon toliko vremena.
Film poseduje brojne upečatljive scene koje su našle svoje mesto u istoriji kinematografije, a posebno bih izdvojio scenu kada socijalni radnici dolaze da odvoje dete od skitnice i njegov trk preko krovova kako bih ih stigao. Upravo je u tim scenama predstavljen najveći kvalitet ovog projekta, a to je jako sentimentalna i prilično ozbiljna tematika uklopljena sa prilično odličnim i efektnim momentima fizičke i facijalne komedije. Ove skoro suprotne karakteristike predstavljaju jednu izuzetno koherentnu celinu koje ne mogu jedno bez drugog u ovom filmu.
Ovaj projekat je kvalitetan zbog ogromne količine emocija izrečenih bez ijednog dijaloga, sa dosta slepstika i prilično postojanom glumom, kao i sa scenarijom koji nije previše komplikovan i sa sasvim realnom pričom. Ono što fascinira u vezi ovog projekta je što posle skoro sto godina od premijere i dalje izaziva ovacije i predstavlja jedan od najboljih filmova u istoriji kinematografije, i to ne samo nemog filma. Način snimanja, režija i montaža su izvandredni za ono doba, dovoljno je da samo vidite scene trčanja po krovovima kako biste se uverili u to. Trena spomenuti da je Čaplin 1971. godine izdao editovanu verziju filma koja je petnaest minuta kraća od originala.
„The Kid“ je vanvremenski film koji je ucementirao Čarlija Čaplina kao najboljeg filmskog radnika u eri nemog filma. Veoma dirljiva priča i odlična komedija, obavezna filmska lektira koju svako mora pogledati.
10/10
