Sci-fi projekti koji se bave temom putovanja kroz vreme obično nisu za pasivne gledaoce nenaviknute na povezivanja konaca koji drže radnju. Ovaj film ima problem što ti konci ili ne postoje ili su sakriveni čak i od zahtevnijih filmofila, tako da se radnja delimično može shvatiti tek ponekim naknadnim gledanjem ili čitanjem tekstova o njemu.
Priča prati Džeka Starksa, veterana Zalivskog rata, koji je optužen za ubistvo policajca. On je nevin, ali pati od amnezije i nije u stanju da dokaže svoju nevinost. Zbog toga dospeva u ludnicu gde biva izložen psiho-fizičkoj torturi i postaje neka vrsta zamorca prilikom surovih eksperimenata. Svakodnevno dobija doze eksperimentalnog leka, vezan u ludačkoj košulji, i za to vreme ga smeštaju u fioku mrtvačnice. U tom stanju on veruje da može da putuje kroz vreme, i iz 1992. godine biva premešten u 2007. godinu. Tamo se sureće sa devojom po imenu Džeki Prajs, koju je upoznao dok je ona bila još mala devojčica, sa kojom pokušava da shvati stanje u kome se nalazi.
Prvo što se primeti je da je scenario dobar, ali kako radnja odmiče tako sve više rupa i nelogičnosti izlazi na videlo. Od prilično zanimljive ljudske drame sa početka postepeno prelazi u veoma konfuznu misterioznu fantaziju bez ikakve granice za san i javu, odnosno za realno i imaginarno. Ipak, ako bi se brojne nelogičnosti sklonile u stranu dobija se vizuelno prilično lep film u kome se može uživati. Ima crtu koja ne dozvoljava da pažnja popusti i zaista je za žaljenje što scenario nije odrađen malo bolje, mada postoji mogućnost da su scenaristi namerno ostavili nedorečen kraj, kako bi ga svako doživeo drugačije.
Ovaj film je definitvno drugačiji od većine iz ovog žanra, naročito po kvalitetu proizvodnje. Fotografija je odlična, tako da se scene u ludnici prikazuju delimično prigušenim, tamnijim bojama, koje još više dočaravaju teskobnost tog mesta, dok su teme u budućnosti prikazane svetlije, skoro veselo. Rad kamera je odličan, kao i specijalni efekti. Pohvaljujem izbor muzike, naročito u klaustrofobičnim scenama sa glavnim junakom u mrtvačkoj fioci.
Veoma cenim Edrijena Brodija (Adrien Brody) kao glumca. Koliko god scenario sa kojim radi bio siromašan radnjom i detaljima on svojim kvalitetnim prikazom emocija uspeva da učini da se to ne primeti. U prilog tome mu ide i njegov fizički izgled koji podseća na izmučenog čoveka, tako da mu projekti sa ljudskom patnjom najbolje leže (The Pianist). Društvo mu pravi Kira Najtli (Keira Knightley), po mom mišljenju glumica koja ne poseduje raskošni glumački talenat, ali svakako pohvaljujem njen trud koji uloži u svakom projektu. Spomenuću još i Danijela Krejga (Daniel Craig), koji pruža iznenađujuće dobar performans u ulozi psihičkog bolesnika.
Ovaj projekat se trudi da bude nešto više od onoga što jeste. Možda pomalo pretenciozan, ambiciozan i prvenstveno namenjen gledaocima sa višim koeficijentom inteligencije, ali koga zanimaju kvalitetni efekti, vizuelna lepota i gluma Edrijena Brodija treba svakako da ga pogleda.
6/10
