The Iceman (2012)

Vaša ocena filma:
[Total: 8   Average: 3.9/5]

“Mr. Kuklinski, do you have any regrets for the things you’ve done?“

U samoj najavi i trejleru sam predosetila da će ovo da bude odličan film i nisam se prevarila. Čekala sam da svi pohvale film kako bih ja mogla pri kraju godine sumirati svoj utisak u recenziju, kao neki zaključni. Kada se sve sabere i oduzme ovo je jedan od najboljih filmova ove godine, a dobija na važnosti još više jer je ovo debitantski film mladog izraelskog režisera Ariela Vromena koga, po mom mišljenju, očekuje sjajna budućnost u izabranoj profesiji.

Film je biografska krimi drama o Ričardu Kuklinskom, ozloglašenom plaćenom ubici poljsko-irskog porekla, koji je radio za mafiju i “ordinirao“ za njih u Nju Džersiju od sredine pedesetih, pa sve do kraja osamdesetih godina prošlog veka. Nagađa se da je ubio između 100 i 250 ljudi u periodu od 40 godina, a da o tome niko njemu blizak, porodica i brojni prijatelji nisu ništa znali. Film prati njegovu priču izmešanim vremenskim segmentima – prvo krajem u zatvoru – uvodnom scenom sa pitanjem koje je napisano na početku teksta, zatim se prebacujemo flešbekom do rane mladosti, kako je sve počelo, dok većinu filma gledamo njegove “najsjajnije“ godine života, i u pozitivnom i u negativnom smislu.

Kako što je već spomenuto, režirao ga je mladi i perspektivni izraelski reditelj, do sad nepoznat široj javnosti. Iako pojedinci navode da je film dosadan i pun rupa u smislu da nije previše zalazio u dubiozu likova, ja se ne mogu složiti sa time. Pojedine scene i ekspresije glavnih likova bile su i više nego dovoljne da zaključim šta je i kako režiser zamislio, i izneo je kompletan projekat onako kako je zamislio. Podlogu za sam film tj. scenario je uradio po knjizi Entonija Bruna po imenu „The Iceman: The True Story of a Cold-Blooded Killer“, sa nekoliko saradnika.

AMF_3574 (140 of 194).NEF

Gluma glavnog protagoniste je jedna od najvažnijih stvari za ovakav film. Priča ili akcija ne mora biti veoma upečatljiva i uverljiva, ali gluma glavnog protagoniste mora biti. Moram reći da sam se samim kastingom Majkla Šenona (Michael Shannon) oduševila još u najavi, a u filmu me je uverio još bolje. Njegov hladni i na momente izopačeno-bolesni, ali odlučni pogled govori više od hiljadu reči. To je možda i najvažnije njegovo “oružje“ u glumačkom smislu i to se ne odnosi samo na ovaj film. Razbio je ulogom, a sve manje od bar nominacije za Oskara bilo bi neprihvatljivo.

Što se tiče ostatka kesta dosta pohvala je dobila Vinona Rajder (Winona Ryder). Po mom mišljenju njen lik je tako zamišljen i urađen da ona nije ni imala šta glumački pokazati, kao što i nije u ovom filmu. Zaista, šta reći o ženi koja skoro ceo svoj brak nije znala čime joj se muž bavi. Mora se priznati da Vinoni godine ne mogu ništa. Osim nje, treba spomenuti Reja Ljotu (Ray Liotta), koji zadnjih dvadeset godina nije glumio iole različit lik negativca koji naravno završi loše na kraju filma. Ni ovde ga ta uloga nije mogla zaobići, on ne izlazi iz nje nego se jednostavno stopio sa njom i samo menja filmove. Jedino osveženje vredno pomena je kapetan Amerika Kris Evans (Chris Evans), koji je jedino istinsko glumačko osveženje u ovom projektu. On je fizički skoro, pa neprepoznatljiv i ulogu Mr. Frizija je sjajno odradio, jako efektno. Dejvida Švimera (David Schwimmer) sa onim smešnim brčićima i glupom i klišeiranom ulogom neću komentarisati.

Dakle, sve u svemu, jedna velika preporuka za ovu ozbiljnu i pomalo napornu biografsku krimi dramu, jedan od najboljih filmova ove godine. Ako ni zbog čega drugog treba ga pogledati zbog jednog od najboljih muških performanasa ove godine, vrednog Oskara.

8/10

sdas