Par dana sam se nećkala kako da napišem recenziju jer nisam imala inspiracije. Mnogi su naveli toliko mana ovom drugom delu popularne franšize da sam se zapitala da ja nešto nisam propustila, pa sam ponovo odgledala film. Prvi put u bioskopu, drugi put na računaru. Šta reći, osim da mi se pozitivni utisak jos više pojačao i da je većina negativnih komentara neutemeljena, jer je ova ekranizacija baš onakva kakva bi trebala biti – nedovršeni most koji je tek uvod za treću knjigu od koje će se napraviti dva filma i koja će doneti konačno razrešenje.
Drugi deo se nastavlja tamo gde je stao prvi. Ketnis i Pita kao pobednici „Igara gladi“ se vraćaju kući nakratko da bi se spremili za ono što im sledi kao i svim dosadašnjim pobednicima Igara – jednogodišnju turneju po svim distriktima. Međutim, ono što su njih dvoje nesvesno uradili svojom pobedom, dali ljudima nadu da se stvari mogu promeniti na bolje, će krenuti da ih progoni poput najgore noćne more. Predsednik Panima Snou nije nimalo zadovoljan nastalom situacijom koja preti da eskalira u pobunu svih distrikta i za njih dvoje sprema posebne planove na 75. Igrama, koje će biti drugačije nego pređašnje. U njima se boriti najbolji od najboljih – najsposobniji pobednici dosadašnjih Igara.
Osim što se promenio režiser iz prvog dela, što predstavlja pozitivnu promenu, jer je prethodniku Rosu falilo žestine i dinamike, ovaj film donosi i mnogo bolju oskarovku Dženifer Lorens (Jennifer Lawrence) u svojoj ulozi, više primetnog Pitu, kao i jako dinamičan i napet film bez praznog hoda koji, iako nije zaokružen, predstavlja jako dobar, poboljšan i produbljen uvod u sledeće nastavke. Takođe, ovaj film, iako se ne čini tako, je jako celovit u svojoj koncepciji i sinhronizovan je u smislu da donosi mnogo jaču pouku i poruku.
Ovde predstavljeni tinejdžeri nemaju vremena za svakodnevne probleme njihove generacije, ovde se oni bore za goli život, za bolje sutra i JA postaje MI, što je odlično posložena stavka u filmu i koja ima svoju težinu u današnjem svetu. Novi režiser franšize je Frensis Lorens (Francis Lawrence) koji je do sada poznat po tome što je režirao video spotove poznatih pevača, ali i par filmova od kojih se isticu I’m Legend, Constantine i Water for Elephants. Njemu kreativnosti ne nedostaje i, pošto je gospodin već izabran da uradi i ostale nastavke, iskreno se nadam da će ostati na visini zadatka koji mu je poveren.
Dakako, najupečatljivije u ovom filmu je mlada Ketnis koju glumi Dženifer Lorens. Ona je opet pokazala šta je idealna heroina, ona je hrabra, snažna, poštena, a u isto vreme tako krhka, senzibilna i ne možete skinuti oči sa nje jer je i fizički atraktivna. Postoje dve scene u kojima je bila emotivnija nego što je trebala, po mom skromnom mišljenju, i ako se to izuzme je bila odlična. Džoš Hačerson (Josh Hutcherson) je bio jako dobar u ulozi Pite, koji u ovom nastavku nudi novi obrt ljubavnog života glavne heroine, ali samo prividni, jer nema akcenta na bljutavoj romansi, nemaju vremena da misle na svoju ljubav i njima su životi na kocki. Pita u ovom nastavku otkriva svoje snažne emocije prema njoj u mnogo situacija. Ostala glumačka ekipa je ostala skoro, pa potpuno ista osim lepog osveženja Džene Maloun (Jena Malone) kao jedne od takmičarki koja je imala svojih pet minuta filma i uvek sjajnog Filipa Sejmura Hofmana (Philip Seymour Hoffman) koji će imati svoju ulogu i u nastavku.
Da zaključim, ovo nije obični, glupi i zatupljujući blokbaster tipa Twilight kao što neki misle ili tvrde. Ovo je jedno veliko, samo nazigled obično, ali jako dubokoumno ostvarenje koje je samo slika generalnog života danas. Niko ne želi da zagrebe ispod sjajne površine (kao ni omota filma) bar malo, jer i jedan pojedinac može da napravi malu, milimetarsku razliku i da povuče tonu ljudi koji bi pomogli da se napravi možda ogromna razlika koja će doneti neke promene na bolje. Ovaj film je ogledalo kakvo je društvo danas, metaforično donosi gledaocima, kojima je teško da malo promisle da se neki od nas ne razlikuju puno od nekih kako su predstavljeni u filmu, da je većina situacija u filmu zapravo pandan nekim novonastalim problematičnim situacijama u društvu danas. Možda i zato toliko osuda i pljuvanja po filmu, jer se mnogima ne sviđa prava slika njih samih.
8/10
