Inspirisan bestselerom Ričarda Moraisa The Hundred-Foot Journey, snimljen je film u francusko-britansko-indijskoj koprodukciji. Iza projekta je stao brojni producentski tim, od kojih treba izdvojiti imena kao što su Džuliet Blejk, Stiven Spilberg i Opra Vinfri. Svi spadaju u sposobne delatnike, već dokazane u filmskoj industriji. Onda i ne iznenađuje izbor režisera, jer je Las Halstrom (The Cider House Rules) iskusan filmski radnik, čija je plodna karijera krunisana sa nekoliko prestižnih nagrada i nominacija za Oskara. Adaptaciju romana u zanimljiv narativ uradio je Stiven Najt, čovek koji je svoja lična iskustva u pogledu suživota s imigrantima, umešno iskoristio tokom rada na scenariju.
Porodična tragedija inicirana političkim previranjima u Indiji, primorala je preživele članove familije Kadam da napuste otadžbinu i otisnu se na dug put u Evropu. Posle neuspešnog pokušaja da se adaptiraju na život u Londonu, kreću južnije prema Francuskoj. Incident s kočnicama starog kombija, sudbinski će ih odvesti u pitoreskno mestašce Sen-Antonin-Nobl-Val na jugu Francuske. Dobro promišljena priča obrađuje niz zanimljivih tema, gde se krajnje suptilno oslikava sukob dva različita sveta.
Dramaturški zaplet počiva na svojevrsnom gastronomskom ratu između francuskog i indijskog kulinarskog umeća. Na jednoj strani ulice je klasični francuski restoran okićen jednom zvezdicom koji dodeljuje prestižni Guide Michelin, što je pouzdan dokaz da se radi o odličnoj kuhinji i uopšte kvalitetnoj usluzi u domenu ugostiteljstva. S druge strane je tek otvoreni indijski restoran koji nudi egzotične orijentalne specijalitete, odakle se šire zavodljivi mirisi tradicionalnog načina pripreme hrane, podsećajući nas na blagodeti stare indijske civilizacije.
Sa razvojem priče upoznajemo zanimljive aktere ovog nesvakidašnjeg sukoba. Najpre moram da istaknem posvećenu gospođu Malori (Helen Mirren), pa njenu ljupku pomoćnicu Margurit (Charlotte Le Bon), zatim Hasana (Manish Dayal), mladića s čudesnim darom da pripremu jela poistoveti s izradom umetničkog dela i naposletku Papu (Om Puri), stuba složne indijske imigrantske porodice. Kroz interakciju likova u idiličnoj atmosferi francuske provincije, inteligentno postavljen scenaristički koncept brižljivo tretira životne teme. Tu vredi da se istaknu: instinktivna borba za golom egzistencijom u novom okruženju, potencirani rasizam, tolerancija i prihvatanje kulturoloških razlika, drugačije životne filozofije, ali i potraga za ličnom afirmacijom, uz neizbežan začin u vidu romanse između dvoje mladih koji dele zajedničku strast prema kuvanju.
Vešta režija uspeva da pronađe čarobnu formulu i spoji ono što je izgledalo nemoguće na početku, a ono što je poslužilo kao spona jeste osećaj dobrog ukusa kada se radi o hrani. Hrana u obliku lepo aranžiranog obroka za trpezom jeste finalni produkt tolikog truda i nezamislivih kulinarskih umeća, gde se spajaju nauka, talenat, strast i ljubav. Uopšte posmatrano, hrana u Francuskoj ima poseban tretman, polazeći od duge tradicije i brojnih dostignuća francuske gastronomije, koja je odavno izgradila svoj renome širom sveta. Mirisi ukusno pripremljene hrane podstiču želju da se spozna nešto novo i tako napravi korak napred, kako bi se došlo do kompromisa, do novih iskustava, a to je siguran put koji vodi do transformacije karakternih osobina naših junaka.
Naravno da ovde ima i prikladno doziranog humora, čime se ova drama (sa primesama komedije), etablira kao film namenjen širokom auditorijumu. Odlična glumačka izdanja sigurno su uticala da prihvatimo junake s varjačom u ruci. Još jednom se Helen Miren nametnula, ovog puta blistavom izvedbom žene kojoj je vođenje restorana postao smisao života. Sve dok u njen život ne uđe mudri Indijac, čovek široke duše i meka srca. Om Puri je zaista sa puno takta oživeo jedan karakteran lik, iznova nam stavljajući do znanja da je glumac svetske klase.
Ono što me je najprijatnije iznenadilo jeste harizmatična pojava mladića koji će nesumnjivo imati šta da kaže i pokaže na filmskom platnu u bliskoj budućnosti. Maniš Dajal nije bez iskustva, ali ubeđen sam da je znalački odigrana rola Hasana dovoljna da ga lansira u zvezdanu orbitu svetske kinematografije. Tu bih dodao i odličnu Kanađanku francuskog porekla, Šarlot Le Bon, jer devojka ume i da glumi, pored toga što pristojno izgleda.
Zanimljivi muzički aranžmani i živahna fotografija (par kadrova pitome francuske provincije deluju kao istinski praznik za oči i odmor za dušu), samo se u uklapaju u skladnu celinu. Generalno posmatrano, reč je drami koja kao celina sasvim dobro funkcioniše, uprkos vidnim sitnijim nedostacima vezanim za manje-više predvidljiv tok radnje. Film koji hrani dušu i telo, šalje dobre vibracije i navlači osmeh na vaše lice jer obezbeđuje duhovitu zabavu i diskretno šalje nekoliko vešto promišljenih poruka. Meni preostaje samo još da vam poželim bon appétit!
8/10
Autor: Boban Marković
