Move a little strange, you’re gonna get a bullet. Not a warning, not a question…a bullet!
Kventin Tarantino (Quentin Tarantino) je jedan od najzanimljivijih reditelja današnjice. On je pre svega strastveni filmofil, fanboy koji ne krije svoju opsednutost sedmom umetnošću, te brojnim filmašima koji su i pre njegovog prvog zauzimanja položaja iza kamere već obogatili ovu relativno mladu formu umetnosti i stvorili prve kultove obožavalaca. Od Reservoir Dogs do Django Unchained, ono po čemu se njegovi filmovi izdvajaju su poigravanja sa dugim kadrovima te kamerom generalno, ekscentrični likovi, homage rediteljskim idolima, diretan prikaz nasilja, ali ponajviše scenarističke bravure. I sa svojim poslednjim uratkom Tarantino nastavlja spomenutu tradiciju i poklanja filmskom svetu još jednu poslasticu.
Priča je podeljena na poglavlja i na samom početku se upoznajemo sa polovinom hateful osmorke. Džon Hengmen Rut (Kurt Russell), lovac na glave, je na putu ka gradiću Red Rok sa ciljem da za novčanu nagradu preda, mrtvu ili živu, Deisi Domerdž (Jennifer Jason Leigh), koju po okončanju puta čekaju vešala. Na putu kroz snežni Vajoming kojim ih vodi kočijas O.B. (James Parks), susreću najpre majora Markisa (Samuel L. Jackson) – nekada rob, sada samoproklamovani ratni heroj i takođe lovac na glave, te Maniksa (Walton Goggins) – nekada odmetnik, sada šerif grada ka kojem su se uputili.
Naredno odredište pre dolaska u Red Rok je planinska brvnara gde ih očekuje još nekolicina likova – meksikanac Bob (Demian Bichir), misteriozni britanac Osvaldo (Tim Roth), vremešni ratni general Smiters (Bruce Dern) i revolveraš Džo Gejdž (Michael Madsen). Nadolazeća snežna oluja će naterati ovu nesvakidašnju lepezu likova da skupa u brvnari provedu narednu noć, pre nego što svako od njih nastavi svojim putem, naravno pod uslovom da vreme za njih protekne mirno i bez incidenata. Da li ima potrebe reći da neće biti mirno i da će biti incidenata?
Ok, ovo je najkraći mogući uvod u priču s obzirom da je Tarantino ovde formirao jedan sočan ansambl likova koje sve do jednog utelovljuje vrhunska glumačka krema koju predvode Kurt Rasel, Semjuel L. Džekson, Dženifer Džejson Li, Tim Rot, Majkl Medsen i dr. Izvedbe su odlične i svi su odradili vrhunski posao, a naročito bih izdvojio Semjuela L. Džeksona – genijalna scena u kojoj sa flešbekovima prepričava jedan prljav, mučan, šokantan, neočekivan prizor je zasigurno jedna o kojoj će se mnogo polemisati, ali njegovo iznošenje samo tog monologa je vredno hvalospeva.
Iskreno rečeno, ovom filmu sam pristupio pomalo skeptično. Na osnovu onoga što sam čuo i video u najavama bilo je očito da se Tarantino novim uratkom pomalo udaljio od Inglorious Basterds i Django Unchained, sa kojim nas je već navikao na više dinamike u samom toku naracije i na epske razmere kako priče i tema, pa tako i prezentacije koja nudi sjajnu tehničku ispoliranost, detaljne setove, vrhunsku fotografiju. Na moju veliku radost i uprkos činjenici da se 75% filma odvija u brvnari, ostatak u kočiji i tek poneka scena na otvorenom prostoru, The Hateful Eight je ipak svojevrsni i nesvakidašnji filmski ep kakvog samo reditelj s umećem koji se izdiže iznad tehničkog uštimavanja može da napravi.
Ograničenost u prostoru nije nas uskratilo vrhunske atmosfere, genijalnih setova (ili bolje rečeno seta) i vrhunske kinematografije, koja se ovde stilski sjajno poigrava sa fokusom, što je naročito zanimljivo u par scena dijaloga. Na to sve treba dodati možda i najbolju filmsku muziku koju ćemo čuti ove godine i koja bi morala u februaru biti krunisana Oskarom – na momente tajanstvena, jeziva, pomalo razigrana, napeta, pomalo manipulativna i savršeno prati radnju u kojoj se konstantno pitamo ko se pretvara, ko laže, ko govori istinu. Neki su već izvršili to poređenje i svakako stoji da bi se priča ukratko mogla opisati kao vestern verzija drustvene igre Kluedo sa tonom misterioznog trilera koji nam postavlja zagonetke i konstantno navodi na pogrešne zaključke, začinjen sa prepoznatljivim crnim humorom i dobrim starim krvavim, ali izuzetno zabavnim (ako se uopšte mogu nazvati zabavnim) scenama nasilja kojih je tu tačno onoliko koliko treba da ispoštuju priču o osam mrzovoljnih i prilično nasilnih protagonista.
Tarantino je priredio i nekoliko sjajnih tvistova u priči, iznenadnih ishoda i sve u celini funksioniše organski i bez usiljenosti. Iako film traje preko dva i po sata, ovde nijedan momenat nije uzalud potrošen i svaka scena, svaki dijalog i monolog, je tu sa razlogom. Ovo je slow-burning film sa puno pričanja i nešto malo akcije – cela radnja bi se verovatno mogla odvijati i na pozorišnim daskama. Međutim, uprkos svemu, film je i dalje izuzetno zabavan iako iziskuje nešto više pažnje i strpljenja.
Ako se do sada nije moglo zaključiti, onda ću još jednom reći kratko i jasno: The Hateful Eight je genijalan! Britak scenario, vrhunska gluma, tehnička ingenioznost i jedinstveni pečat autora, sve je tu i predstavlja samo još jedan razlog zbog kojeg Kventin Tarantino danas važi za jednog od najtalentovanijih i najposebnijih reditelja i zbog kojeg će njegovo ime u filmskim analima opravdano stojati uz Spilberga, Kjubrika, Kurosavu, Skorsesea i mnoge druge velikane.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
Autor: Zlatan Husanović
