Savremeni skupi filmski hitovi koji uspevaju da pređu zactrani cilj producenta po pitanju zarade skoro po pravilu moraju imati svoj nastavak. Retki su slučajevi kada je drugi deo uspeo da nadmaši originalan projekat, dok spada u domen naučne fantastike da to uradi treći deo. Takav je slučaj i sa ovim filmom.
Centralni junak trećeg dela je Alan (Zach Galifianakis), koji se nakon smrti oca ponaša krajnje neuračunljivo. Fil (Bradley Cooper) i Stu (Ed Helms) rešavaju da mu pomognu tako što će ga odvesti u specijalističku bolnicu, ali tokom puta ih otima mafijaška banda koju vodi gospodin Maršal (John Goodman). Njemu probleme pravi gospodin Čao (Ken Jeong), veoma upečatljivi i energični Kinez koji se pojavljuje u prethodna dva dela filma. Čao je Maršalu ukrao veliku količinu zlatnih poluga, a jedini čovek koji redovno ostvaruje kontakte sa njim je Alan, koji pod pretnjom ucene mora da ga pronađe u roku od tri dana.
Sam početak filma uspeva da ispuni moje najcrne slutnje – da će ovo biti krajnje ekstremni pokušaj eksploatisanja i zgrtanja para na račun stare slave. Kako radnja odmiče tako se kolika-tolika očekivanja spuštaju, čineći da kraj filma, ukoliko niste ranije prestali sa gledanjem, dočeka kao spas. Veliki broj klišeiranih i predvidljivih scena, prazni dijalozi sa veoma slabim humorom i koncetracija na Alanu i Čau kao glavnim izvorima komedije su glavne karakteristike ovog nastavka.
Primetan je veći budžet koji su producenti posedovali, pa nas film vodi od egzotičnog ostrva, preko Tihuane sve do povratka u Las Vegas. Osim toga, primetan je veliki broj scena u kojima se prikazuju okolina gradova i pejzaži, što sam ja shvatio kao bezrazložno produženje trajanja filma. Kao što sam spomenuo, humor je krajnje diskutabilan i, ne računajući nekoliko dobrih fora koje se mogu prebrojati na prstima jedne ruke, često čini da se oseti transfer blama i potreba za odustajanjem od gledanja. Mišljenja sam da su producenti pogrešili što su ga uopšte snimili, jer je ostvario relativno slab uspeh na bioskopskim kasama.
Glumci nisu prikazali ništa novo što nismo videli u prethodna dva nastavka, osim što su Alan i Čao dobili veći prostor. Bredli Kuper je iznenađujuće bled i deluje skoro nezainteresovano, dok reakcije Eda Helmsa povremeno prelaze u histerične i previše izražene napade koje kod gledalaca stvaraju želju da ga udare. Vredan pomena je rado viđeni Džon Gudman, ali njegova uloga ne dozvoljava da se previše aktivira i pokaže ono što zna.
Finalni deo ove trilogije je previše bled, predvidljiv i nezanimljiv. Ne poseduje ništa specifično dobro i vredno pomena, a kamoli nešto nezaboravno i eventualno će se dopasti ljubiteljima franšize.
3/10
