Mjuzikli su mi na dnu liste filmskih žanrova. Iako sam kao klinac pogledao mnogobrojne, koji su se vikendom vrteli na nekom od par programa koje smo imali tih 80-ih godina, nikada se nisu primili. Džaba je Aster odstepovao silne korake preda mnom kao gledaocem. Džaba je i to što sam i veliki obožavalac muzike. Nekako ta sprega filma i pevanja (momentalna asocijacija na indijske filmove), posebno ako je i tema neka ozbiljna, mi nikako ne leži. Međutim, desi se svakih par godina da neki pogledam, da bude baš dobar, zabavan i da ne peva o dubinama i teškim širinama. Jednostavno tu je da vas zabavi, nasmeje, usreći. Upravo takav je i The Greatest Showman.
Najplemenitija umetnost je ona kojom činite druge srećnim (The noblest art is that of making others happy). Tako je govorio Kralj Cirkusa i Najveći zabavljač P.T. Barnum, a ovaj film je i zasnovan, sa priličnom umetničkom slobodom, upravo na njegovom životu.
Okupljena je izuzetna ekipa. Od producenta, scenarista, glumaca. Film je producirao Džejms Mangold, poznati producent i režiser (Logan, The Wolverine, Cop Land). Scenario su radili dobitnica Emija, Dženi Biks (Sex and the City, Rio 2) i oskarovac, režiser i scenarista Bil Kondon (Dreamgirls, Chicago, Gods and Monsters). Jedino je režiser imao debi i može se reći da je uradio veoma dobar posao.
Uraditi mjuzikl, ma koliko nije moj đir, je izuzetno težak posao. Kombinovanje muzike sa svakim pokretom, je kao da radite muzički spot dug dva sata. Potrebno je mnogo truda, timskog rada i savršenog tajminga za sve. Bolje rečeno, potreban je vrstan dirigent kako bi kompozicija bila izvedena uspešno do kraja. Tu ulogu, u svom debiju, uzeo je Majkl Grejsi i odlično se snašao u istoj. Kao dokaz stoji ovaj zaista odličan film i priča koja će vas nasmejati i usrećiti. A ona počinje ovako.
Počinje sa dečakom P.T. Barnumom, koji ispred prodavnice odela mašta o velikom nastupu u čijem centru je sam on. Povratkom u realnost, shvata da je siromašni dečak, sin krojača, koji jedva skupljaju kraj sa krajem. Jednog dana upoznaje Čeriti, devojčicu iz visoke klase. Od tog momenta, P.T. kreće za svojim snom, odlučno i nepokolebljivo. Godine prolaze, a on je sve bliže ispunjenju sna. Međutim, jednom kada ga ispuni, dolazi drugi, pa još jedan, još jedan, a sa njima i velika zabava i avantura…
The Greatest Showman, uprkos mnogim kritikama, uspeva da bude ono što želi, a to je čista zabava, koja će vas usrećiti. Vodeći se upravo poznatim motom P.T. Barnuma i ekipa iza ovog filma je napravila film za široke mase. Film gde će svako pronaći nešto za sebe i, na kraju, sa predstave izaći nasmejan. Film koji ističe neke univerzalne priče o snovima, prijateljstvu, različitostima, uspehu i padu, o onome što je zaista bitno u životu. Priče o rasnim, klasnim i svim drugim podelama i društvenim problemima i temama. Međutim, niti u jednu od njih ne zalazi duboko, a opet sasvim dovoljno da svaki posetilac pronađe nešto za sebe. U maniru Najvećeg Šoumena i njegovih predstava, sve to su mamci i male prevare, kako bi publiku privukao i pod tim okriljem je, na kraju, i zabavio i usrećio.
Uz neki od tih mamaca, serviran vam je vrhunski spektakl. U eksploziji jarkih boja i svetala, zaraznih pesama, neobičnih likova i neverovatnih prikaza i vratolomija, svako će ostati očaran tim magičnim svetom. U svoj toj rapsodiji neobičnosti, svaki posetilac će biti uvučen u čaroban svet i u njemu, ma koliko se možda prvo ustručavao i opirao, uživati u potpunosti. Ono što će vas skoro dva sata čitavo vreme voziti i davati čitavo vreme pratnju vašem zabavljanju je fenomenalna muzika. Svaki, pa tako i ovaj mjuzikl počiva na temeljima numera odabranih da prate priču ili, bolje rečeno, da budu priča. Ovde je svaka posebna, snažna, zarazna i potpuno u službi priče i čitavog filma. Koreografije koje se spajaju po tim notama su fenomenalne i zadovoljstvo ih je gledati. Odavno se nisam tako zabavio.
Da bi čitava predstava uspela i publika bila zadovoljna, potrebni su i upečatljivi protagonisti i zabavljači, a ova naša ih ima na pretek. Mnoštvo ih je, a svaki poseban i svet za sebe. Veličanstven skup različitosti na jednom mestu, a opet svako od njih želi isto. Dom i priliku da ga gledaju kao jednakog. Upravo na toj pozornici to i svako od njih dobija, biva srećan i postaje deo porodice. Baš kao i svaka porodica, kao i svaka predstava i ova mora da ima glavu i režisera. Neko ko će svojom harizmom i snagom držati sve na okupu, voditi ih i dati im preko potrebnu hrabrost i snagu.
U toj ulozi, više nego uspešno, potpuno harizmatično i šarmantno, sve nas osvaja Hju Džekmen (Hugh Jackman) kao Najveći Šoumen. Fenomenalna uloga inače jednog od mojih najomiljenijih glumaca. On nosi čitav film i povezuje sve te razbacane i sjajne deliće u jednu celinu. Povezuje sve likove i glumce i čini i njihove performanse još jače. Pored njega tu su i Zak Efron, Mišel Vilijams, Zendaja, Rebeka Ferguson i drugi.
Međutim, kako ovo nije film o dubinama i širinama, iako se na vrhovima istih vozi, tako nije ni o likovima, razrađenim do kraja, nije ni o glumačkim performansama, niti o biografiji čoveka na čijoj i sam počiva. Ovo je jedna velika predstava Velikog Šoumena, cirkuska arena, spektakl na pozornici velikog šarenog šatora, sa jednim jedinim ciljem da zabavi i usreći široke mase. Ukoliko niste, onda što pre pogledajte veličanstveni šou Najvećeg Šoumena.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
