Nakon dugogodišnjeg gledanja filmova određenog omiljenog žanra, u ovom slučaju horora, a posebno određenog podžanra, u ovom slučaju zombi podžanra, izgubite svaku nadu da ćete doživeti nešto novo, nesvakidašnje, drugačije. A onda, bez nekih očekivanja pogledate film za koji mislite da je još jedan u nizu i iznenadite se jer je upravo vratio već pomenutu, izgubljenu nadu. U pitanju je novi zombi film koji nam stiže sa ostrva, dugog imena: The Girl with All the Gifts.
Prve naznake da bi ovo ipak moglo da valja ogledale su se u glumačkoj ekipi, za ovakav tip filma izuzetnoj: Glen Klouz (Glenn Close), Džema Arterton (Gemma Arterton) i uvek sjajni Pedi Konsidajn (Paddy Considine). Režiser Kolm Mekarti je meni nepoznat, ali je neko ko je režirao i fenomenalne serije Sherlock, Peaky Blinders itd. Dodatni plus je što je film britanski, a oni znaju da ponude nesvakidašnji i odličan horor kao što je 28 Days Later, Dog Soldiers itd. Sa tom pozitivnom energijom završih navedeni film i u istom raspoloženju isti želim i da vam preporučim.
Radi se od post-apokaliptičnoj horor/drami. Priču saznajemo preko lika devojčice Melani, ali ta priča počinje veoma čudno. Ona nosi zatvoreničku odeću, zavezana je za invalidska kolica, a zajedno sa dvadesetak svojih vršnjaka sa istim outfitom je pod stalnim nadzorom naoružanih vojnika. Svaki dan idu na nastavu i dok u tim uvodnim minutima pokušavamo da shvatimo šta to gledamo, dolazi da naglog ubrzanja radnje koja nam prosto eksplodira u lice. Do kraja gledamo izuzetno zanimljivu i napetu horor priču, sa nekim prilično originalnim idejama.
Iako je, kao što sam već naveo, vaoma teško nešto novo ponuditi u zombi žanru, mislim da su upravo to uradili režiser Kolm Mekartni i scenarista M.R. Keri, po čijoj je knjizi i snimljen ovaj film. Neobična priča, sa nekoliko originalnih i zanimljivih ideja, ispričana nam je u prepoznatljivom britanskom stilu i veoma me podsetila na 28 Days Later. Režiser je odlično iskoristio ono sa čim je raspolagao, a toga je bilo dosta – od priče, produkcije, pa do izuzetne glumačke ekipe. Efekti su veoma dobri, a izuzetan broj od nekoliko stotina statista je doprineo i realnom osećaju i velikoj napetosti koju možemo direktno osetiti. Svi ti statitsti su većinom u ulozi zombija koji nisu oni sporaći, već veoma brzi i agresivni, tako da je sveukupan osećaj napetosti još jači.
Svemu navedenom bilo je potrebno samo da to neko i verno iznese. Kažem samo, ali vrlo dobro znamo da je to i ono najteže i ono od čega zavisi krajnji uspeh nekog filma. Ovaj je imao sreću da ima odličnu ekipu iskusnih glumaca koji su uradili voma dobar posao. Već pomenute Glen i Džema su uverljive u svojim ulogama, a Pedija je uvek zadovoljstvo gledati. Međutim, najveće iznenađenje je mlada Senia Nanua u ulozi Melani. Odlična gluma ove devojčice u glavnoj ulozi jednostavno nosi film. Veoma uverljivo prikazuje svoj lik izuzetno inteligentne, ali i radoznale jedinke, a zašto jedinke to ćete sami da vidite. Pored nje veliku ulogu imaju i ostala deca glumci.
Neobičan spoj žanrova i zanimljiva priča sa novim pristupom, ižvakanom žanru daje nešto novo, posebno i čini ga uzbudljivim. Odlična glumačka ekipa vođena sigurnom režijom i obučena u kvalitetnu produkciju donosi nam zanimljiv i kvalitetan horor film, koga ne možemo svrstati samo u taj žanr, jer je začinjen žanrovski i ostalima, što samo upotpunjuje ovaj filmski doživljaj i čini ga vrednim vašeg vremena. Konačno jedan ove tematike koji možete svakome preporučiti.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
