Polivalentan filmski umetnik Džoel Edžerton (Joel Edgerton) dočekao je i svoj debi u rediteljskoj stolici. Po sopstvenom scenariju (uz to je jedan i od producenata i nosilac jako bitne role) donosi nam psihološki triler razmešten u udobno predgrađe Los Anđelesa.
Sajmon (Jason Bateman) i Robin (Rebecca Hall) su mladi bračni par koji se tek doselio iz Čikaga, na dobrom putu da krenu ispočetka ili, žargonskim rečnikom, da naprave fresh start. Start je obećavajući, jer Sajmon počinje da radi u kompaniji gde mu se otvara dobra perspektiva. Supružnici jednog dana nabasaju na pomalo neuglednog tipa. Ispostavlja se da je on Gordo (Joel Edgerton), stari poznanik iz Sajmonove srednje škole. Gordo uspeva da uspostavi prisni kontakt sa bračnim parom. Međutim, kada počne sa učestalim i nenajavljenim posetama njihovom porodičnom domu, Sajmon odlučuje da prekine druženje, mučen sumnjom u prave namere nekadašnjeg školskog druga…
Sporijeg ritma, radnja se lagano raspliće, stidljivo otkrivajući delić po delić jedne složene, dobro zapakovane misterije. Poput poklona kome se svako raduje, jer zna kako ga očekuje neko ugodno iznenađenje. Džoel Edžerton koristi ukusno upakovane poklone kao simbole, koji mu služe da napravi svojevrstan metaforičan osvrt na uznemirujuće događaje iz prošlosti.
Narativ je u suštini inteligentno osmišljen, mada pati od par sitnijih nedostataka. Pre svega ostaje delimično skriven pod velom mračne zajedničke prošlosti dvojice školskih drugara iz srednje, a to ga čini pomalo nedorečenim, iako je lako uočljivo da je to i bila namera filmskog autora. Mišljenja sam da ne treba ovo uzeti za neko veće zlo, s obzirom da je suštinska tematika vezana za preispitivanje posledica, kada duboko zakopana istina iz prošlosti izađe na videlo u naizgled spokojnu sadašnjost. Dati nagoveštaji, pa i neke aluzije, bez sumnje odgovaraju ustaljenim žanrovskim konvencijama.
Triler odiše lepo doziranom atmosferom napetosti, ispraćen prikladno komponovanim soundtrackom. Zanatski rad kamere priuštio nam je par upečatljivih kadrova od kojih vas momentalno podiđe blaga jeza. Radi ilustracije samo ću aludirati na scenu u kuhinji.
Moram da istaknem šta me je iznenadilo i to baš onako prijatno. Radnja se razvija kroz diskretno naglašeni i na momente originalni pripovedački stil, pa iako je uglavnom fokusirana na neobičan trougao (bračni par i prijatelj iz prošlosti), sadrži obilje intrigantnih sastojaka. Niko nije baš onakav kako ga zamišljamo na prvi pogled, svako krije neke tajne i hoće da prošlost ostavi iza sebe.
Dobra glumačka izdanja imaju zasluge što cela priča bolje i svakako uverljivije izgleda. Začudilo me da gledam Džejsona Bejtmana u misteriji, jer prosto nisam verovao da mu je tu mesto. Eto, prevario sam se, pa zato koristim priliku da mu odam priznanje na više nego solidnom performansu. Rebeka Hol je pružila otprilike ono što se od nje i tražilo, dok je Džoel Edžerton podsetio da je i dalje glumačka veličina: uznemirujuće smiren, tajanstven, hladnog izraza lica, znaš da ti nešto sprema, ali nisi siguran šta, a pogotovo nisi u stanju da prokljuviš koji je njegov sledeći potez.
Stičem utisak da je Džoel Edžerton položio test, dokazujući da je sposoban i za mnogo više, mislim iz režiserske stolice, a ne samo sa glumačke tačke gledišta. Priuštio nam je kvalitetan film (ne i sjajan da budemo načisto), čistokrvni izdanak žanra, na radost i opšte odobravanje pasioniranih filmofila.
Ako vas je naveo da sebi postavite pitanje tipa sa kime ja to stvarno delim zajednički život, jesam li siguran (sigurna) da je on (ona) zaista prava osoba, neko kome mogu 100% da verujem, onda je to dobar znak kako je film preneo esencijalnu poruku, a time i ispunio, barem minimum, vaših očekivanja.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
Autor: Boban Marković
