Letimičan pogled na trejler izazvao je u meni ogromnu znatiželju, te sam ga s nestrpljenjem iščekivao. Ime kao što je Rupert Wyatt (Rupert Wyatt) (Rise of the Planet of the Apes, 2011.) u režiserskoj stolici zavređuje dovoljan respekt, a još Mark Wahlberg (Mark Wahlberg) kao nosilac glavne uloge – e to je već pouzdan indikator da ovu dramu svrstam u kategoriju must see. U pitanju je rimejk krimi-drame iz daleke 1974. godine, gde je rolu kockara tumačio James Caan. William Monahan se potrudio da priču prilagodi sadašnjem vremenu držeći se originalnog scenarističkog koncepta koji je postavio James Toback.
Džim Benet je univerzitetski profesor književnosti i ima svoju drugu, mračnu stranu. Strastveni je kockar, šta više pravi hazarder, spreman da pozajmi pozamašnu sumu novca od lokalnih gangstera, kako bi okušao sreću, a ovde ga sreća polako, ali sigurno napušta. Besomučno rasipa tuđu lovu, bez trunke kajanja i tako svesno dovodi sebe u nezavidan položaj. Traži poslednju šansu i uspeva da je pronađe kod opasnog zelenaša Franka. Hladnokrvno se upliće u igru u kojoj je za ulog stavio sopstveni život.
Imajući u vidu da je Mark Wahlberg u poslednje vreme doneo gomilu novca producentskim kućama, proklamujući sebe kao svojevrsan uspešan brend, bilo je pitanje dana kada će dobiti neku karakternu ulogu namenjenu prevashodno glumačkim veličinama. Paramount Pictures se opredelio za rimejk, igrajući na kartu očigledne popularnosti Marky Marka. Odmah da podvučem kako je potez bio dobar sa poslovnog (komercijalnog) aspekta. No, šta je time dobio sam Mark Wahlberg? Izgleda ne puno, ako stvari posmatra iz ugla svoje profesije, jer ruku na srce nije položio test. Mada ga gotivim kao glumca, pošteno je reći da se nije snašao, jer su sve oči bile uptre u njega.
Nedvosmisleno je da njegov lik treba da iznese celokupnu radnju, jer sve se vrti oko njega. Glumački podbačaj se reflektovao pretežno na nedostatak potrebne dramaturgije, što je imalo fatalne posledice na kvalitativni domet ove drame sa triler raspletom. Ako mu je za utehu, ni ostatak glumačke ekipe se nije proslavio. Brie Larson (Brie Larson) totalno neupadljiva i tek kada nešto stidljivo progovori primećujemo je u kadru. Vidno ugojeni John Goodman (John Goodman) suviše napadan, iritantno teatralan. Jedini koji zaslužuje prelaznu ocenu jeste Michael Kenneth Williams (Michael Kenneth Williams), jer je šmekerski odigrao lik sitnog mafijaša.
Trajanje od blizu dva sata je luksuz koji nisu smeli sebi da priušte, s obzirom da radnja deluje dosta nategnuto i ima par nepotrebnih sekvenci (npr. predavanja, sa nekakvom kvazi-polemikom). Generalno nema potrebnu koherentnost i na par mesta lako iskače iz šina. Stavljaući u fokus kockarske porive našeg junaka, režija povremeno, bez nekog redosleda (da ne kažem smisla), pravi izlete u bljutavu romansu. Ono što zavređuje pohvale jeste prikladno oslikan ambijent kockarnica. Osvetljene prostorije sa pravilno raspoređenim širokim stolovima za rulet i kartaške igre, iza kojih se šepure uparađeni krupijei, deluju primamljivo zavisnicima vođenim varljivom nadom da ih možda baš tu čeka srećna zvezda. Uz čašicu žestokog pića i miris nikotina obrće se velika lova dok igrači proživljavaju ličnu dramu, svojevrsnu katarzu, nakon čega više ništa neće biti isto.
Kockarnice su mesta gde su nebrojeno puta ljudske sudbine bile zapečaćene, ali režiser nije umeo da iskoristi taj dramaturški potencijal i da od toga kreira iole zanimljiviji narativ, da ga malčice začini dozom intriga, laži ili misterije. Baš šteta, jer će odmah po završetku odjavne špice i ovaj rimejk brzo pasti u zaborav, pružajući slikovit primer (još jedan) kako današnjim filmadžijama fali imaginacija. Posledice su nažalost evidentne: medijska halabuka holivudskih blokbastera retko kada ima realno pokriće, jer se u većini slučajeva radi o filmovima diskutabilnog kvaliteta.
Da li će The Gambler biti vaš izbor da utrošite blizu dva sata vašeg slobodnog vremena ostaje isključivo na vama, jer moja preporuka definitvno ovog puta izostaje.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
Autor: Boban Marković