Netflix. Koliko puta do sada se to ime pojavilo, kako u mojim, tako i u raznim drugim recenzijama, poslednjih godina. Pre par godina su bili pioniri, a danas lideri i nezaobilazan faktor u serijskom, a malo po malo i filmskom svetu. Za njihov uspeh zaslužne su, pre svega, kvalitetne serije koje su na mah osvojile široki auditorijum. Jedna od tih, uspešnica, je svakako Daredevil. Međutim i pre nego je krenula serija o Đavolu iz Hell’s Kitchen, koji u svom crvenom kostimu taba raznorazne krimose, znalo se da će pored njega ići i serije o još tri Marvelova junaka: Jessica Jones, Luke Cage i Iron Fist. Tako i bi, izađoše sve četiri serije, ali ono što je stvaralo nervozu, isčekivanja i nemir je najavljeno udruživanje ova četiri heroja u tzv. Defenders. Konačno, ovaj avgust 2017. godine nam je podario i osam sjajnih epizoda o Defendersima.
Priča je smeštena u vremenski tok iza dešavanja u pojedinačnim serijama naših junaka. New York potresa jak zemljotres izazivajući čitav niz događaja. Advokat Met Murdok (Charlie Cox), odbacio je svoje crveno odelo i svoj alter ego, ali zemljotres i haos izazvan istim, jednostavno ga mami starom životu. Luk Kejdž (Mike Colter) izlazi iz zatvora i čim stupi u Harlem doznaje za čudna ubistva mladića iz njegovog kraja. Džesika Džons (Krysten Ritter) uzima novi slučaj koji svakim korakom postaje sve čudniji i opasniji. Deni Rand (Finn Jones) aka Iron Fist u svom pohodu na grupaciju Hand nailazi na misteriznog i ekstremno opasnog protivnika. Korak po korak, naši heroji hode stazama koje se stapaju u jednu, zajedničku, a vodi ka istom ishodištu. Neprijatelju koji će ih gurnuti do krajnjih granica…
Daredevil je bio instant klasik i stavio na muke mnoge serije postavljajući izuzetno visok standard. Isti je potvrdio i sa drugom sezonom koja je možda i bolja od prve. Posle njega je usledila Jessica Jones, koja je imala drugačiji pristup, ali je uspela da isporuči svoju priču kako treba. I kada smo se nadali da će i ostali biti, bar približno uspešni, izašao je prvo mlak, ili dosadnjikav, Luke Cage. Drugi fazon itd, ali ni blizu navedenog dvojca prije. A onda je došao i Iron Fist. Mnogo očekivanja, a užasno malo zadovoljštine sa njim. Sve ono što je krasilo Dardevila, posebno koreografija, priča i ton, ovde je izgledalo amaterski. Kritike su išle čak dotle da se mislilo da će to biti kraj Čelične pesnice. Ali onda dođoše Defendersi.
Marvel i Netflix su se opredelili za proveren tandem Petrie/Ramirez koji su radili i drugu ubitačnu sezonu Dardevila. Njihov rad se odmah primjetio i zato su Defendersi uradili mnogo, kako za sebe, tako i za pojedinačne sezone naših junaka koje treba da uslede. Stvari su postavljene kako treba, tj. posvetilo se mnogo pažnje na ono što za ovakvu jednu seriju jednostavno mora da bude na visokom nivou.
Priča je od početka do kraja u pravom ritmu. Polako nas uvodi kroz četriri perspektive, sa svim svojim posebnostima, i lagano spaja u jednu. Ta jedna je čudan miks tih posebnosti, ali vešto ispričan. Vešto, jer niti jedan lik ne gubi na svom identitetu i potpisu, već naprotiv, dobija. Dok su Dardevil i Džesika na svom standardno odličnom nivou, druga dva postaju bolji nego što su bili. Tako Luk Kejdž postaje zanimljiviji heroj, uprkos što na momente izgleda kao nezgrapni balvan, a ne superheroj.
Ono što je najveći pomak u svemu je što polako dobijamo pravog Iron Fista. Onaj u svojoj seriji je bio blaga katastrofa, a ne čuveni ratnik. Ovde su njegove borbe i nastup kilometrima daleko od onog bledog pokušaja. I ovde se dešava da izgleda kao poplašena kokoška koja lepeta svojim krilima, ali pomak je ogroman i čini se da će u svojoj drugoj (potvrđeno) sezoni biti onaj pravi. Ostali likovi iliti sidekikovi su tu koliko im je dozvoljeno da imaju vremena, ali ipak dobro upotrebljeni. I na njima naziremo znake razvoja, što implicira, iskreno se nadam, sjajne samostalne sezone naših heroja. U svemu tome, upoznajemo na pravi način i negativce, famoznu Hand, njihovu priču, postanak, razvoj i cilj. Konačno upoznajemo i njihovog glavnog šefa, koga ovde tumači poznata nam i draga Sigurni Viver (Sigourney Weaver).
Koreografije su vrhunske. Više masovnih borbi sa svim našim herojima i nebrojenim negativcima. Vidi se taj uticaj iz Dardevila i mnoge borbe podsećaju na one iz navedene serije. Defenders su odlično akcijski skrojeni i kroz osam epizoda imamo zaista šta i da vidimo. Nema praznog hoda. Priča teče u pravom ritmu i, što je izuzetno važno, u pravom tonu. Mračni Marvel, kako volim da ga zovem, je zaista zaokret na njegove standarde u filmovima. Čak bih išao dotle da kažem kako je ovo DC-jevski Marvel. Da sve još bude na visokom nivou pobrinula se i tehnička podrška u vidu odličnih efekata, tako da dobijamo kompletan superherojski ugođaj.
Defendersi imaju svojih mana. Međutim, lagodno ćemo zažmiriti na iste, jer onoga što je više nego dobro ima podosta. Sjajno upakovana priča, akcija, koreografije i atmosfera daju sjajno okruženje da se četiri potpuno različita heroja udruže. Njihova saradnja će nam pružiti sjajnu superherojsku zabavu, a da se pri tome nijedan ne utopi u istoj. Naprotiv, ostaće svoj, ili da kažem bolja verzija sebe. Ono što je najveći uspeh koji su Defenders ostvarili je taj što su postavili stvari na pravo mesto u pogledu pojedinih heroja. Zbog toga nas očekuju zanimljive sezone naših junaka, a nadamo se i njihov ponovni zajednički nastup. Još kada nam uskoro stigne Punisher, ostaje samo da uživamo u Mračnom Marvelu.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
