He only gave me our scenes. I never saw a complete script. After all I’ve done for that guy, and it’s a lot that you don’t even know about. What a dick.
Tri godine nakon poetičnog filma Paterson sa Adamom Drajverom u glavnoj ulozi, indi režiser i scenarista Džim Džarmuš (Jim Jarmusch) predstavlja projekat koji je debitovao na festivalu u Kanu, a nakon toga je imao široku distribuciju. Reč je o zombi-komediji The Dead Don’t Die u kojoj je okupio ekipu glumaca sa holivudske A liste, ali je film naišao na podeljene reakcije kritike i publike, koji se slažu da svakako ne predstavlja najbolje delo ovog autora.
Radnja je smeštena u malo mesto po imenu Sentervil i može se reći da su glavni protagonisti tandem policajaca koji čine Roni (Adam Driver) i njegov šef Klif (Bill Murray). Ostali likovi su tipični predstavnici malog mesta u unutrašnjosti, kao što su prodavac alata Henk (Danny Glover) i vlasnik benzinske pumpe Bobi (Caleb Landry Jones), koji je pri tome i filmski štreber sa teoretskim znanjem iz horor filmova. Zaplet nastaje kada zemljina rotacija izađe iz svoje ose i zbog toga krenu da se dešavaju čudne stvari u prirodi poput bežanja životinja, produžavanja dana i, napokon, buđenja mrtvih…
Osim gorenabrojanih, tu su i policajka Mindi (Chloë Sevigny), pustinjak Hermit Bob (Tom Waits) koji sve posmatra iz šume, pridošlica u selo Zelda (Tilda Swinton) koja se bavi pogrebnim poslovima i vešto barata samurajskim mačem, troje maloletnih delikvenata, troje posetilaca i lik lokalnog farmera Frenka Milera (Steve Buscemi), sa crvenim kačketom i natpisom Make America White Again. Ubrzo se pojavljuju zombiji, koji traže stvari kojima su bili opsednuti u životu, kao što su kafa ili wi-fi, a usput i ubijaju ljude.
Džarmuš ima reputaciju cenjenog, svestranog indi filmaša, koji je imao značajnu ulogu u formiranju američkog nezavisnog filma krajem prošlog veka. Njegovu karijeru su obeležile niskobudžetne jednostavne drame, sa minimalističkim, deadpan pristupom. Ne snima profitabilne mejnstrim filmove za široke mase, sam se brine za finansiranje svojih projekata, a zbog svog statusa sarađuje sa cenjenim glumcima koji su spremni i da se odreknu honorara kako bi radili sa njim.
Rekao bih da je glavna tema ove priče da je svet na izdisaju, a da nikoga nije previše briga za to. Planeta je suočena sa klimatskim promenama i uništavanjima nastalim zbog ljudske ruke, na koje se uglavnom reaguje globalnom apatijom. S obzirom da u filmu nema drugog racionalnog objašnjenja za nagle promene prirodnog poretka, da se zaključiti da je ljudska aktivnost dovela do pomeranja Zemljine ose za nekoliko stepeni – promenio se ciklus dana i noći, što je dovelo do promena u ponašanju životinja i konačno do ustajanja zombija.
Ovo je nesumnjivo najpolitičkiji film u Džarmušovoj karijeri. Imamo priliku da pratimo vesti ili slušamo radio emisije u kojima predstavnici vlasti, biznismeni i stručnjaci iznose da li je industrija kriva za promene i koliko. Neki likovi prihvataju odgovore, neke odgovori ni ne interusuju, a čak i oni koji prihvataju činjenicu da problem postoji i da smo mi uzrok, ne brinu previše o tome. Džarmuš je iskoristio priliku i da predstavi svoje viđenje predsednika SAD i ljudi koji ga podržavaju, tj. onih koji su političku ideologiju smestili u jedan natpis na kačketu ili majici. Malo zabrinjava što ljudi i dalje prihvataju dezinformacije, iako su njihovi poznanici pretvoreni u zombije i nameravaju da ih ubiju.
Očigledno je da se Džarmuš baš potrudio da ovaj film bude jasna poruka, ali je usput uspeo da izgubi sve ostalo. Njegov karakterističan stil je tu, ali je komičan pristup izgubio svrhu u pokušaju da bude više od laganog smeha. Jasno mi je da mu je komedija bila način da postigne svoju poentu, ali kombinacija zabavnog pristupa i ozbiljne poruke nije postigla ono što je autor zamislio. Postoji nekoliko scena u kojima je uspeo da mi izmami osmeh, pre svega Adam Drajver sa svojim pesimizmom i Igi Pop (Iggy Pop) kao zombi, ali ni približno u meri koju sam očekivao. Nije mi se dopalo ni Džarmušovo ravno pisanje u kome su likovi tu čisto da bi bili tu, sa dosta praznih dijaloga. Takođe, složićete se sa mnom da mu ni onakav rasplet ne ide baš u prilog.
The Dead Don’t Die je zombi komedija sa sociopolitičkom porukom i karakterističnim stilom Džima Džarmuša – pretenciozna nihilistička vožnja koju donekle spašavaju pojave gotivnih glumačkih faca.
moja konačna ocena: 5/10
