Projekti režisera Džejmsa Vana (James Wan) ne izlaze previše iz klasičnog kalupa za pravljenje horor filmova, ali svaki od njih poseduje određenu crtu koja ostavlja utisak da se radi o nečemu specifičnom i drugačijem. Takav je slučaj i sa ovim filmom, koji nas vraća u doba samog početka horor filmova i koji ima karakteristike klasičnih horora.
Radnja je smeštena u 1971. godinu. Bračni par Rodžer i Kerolin se sa svojih pet ćerki sele u kuću izvan grada. Vremenom počinju da se dešavaju čudne stvari koje im remete mir, sve dok ne prepastu u pravu tiraniju od strane neke zle sile koja dovodi u pitanje i njihove živote. Kerolin se obraća popularnim istraživačima paranormalnih aktivnosti Edu i Lorin, koji su slavu stekli svojim predavanjima širom SAD-a i uspešnim razotkrivanjem demona. Oni otkrivaju da zla sila koja muči porodicu Peron potiče još iz 19. veka, i daju sve od sebe da demone isteraju iz kuće.
Povratak u najbolje dane horora predstavlja pravo osveženje u moru klišeiranih savremenih projekata. Sa specifičnom atmosferom, odličnom scenografijom koja nas vraća u sedamsedesete godine i vešto izrežiranim kadrovima se dobio vizuelno lep film koji uspeva u svojoj prvenstvenoj nameri – da uplaši gledaoca. Ovde nema polugolih devojaka, praznih razgovora, nepromišljenih poteza aktera, psovki i krvoprolića, nego je akcenat stavljen na dobru glumu, čiste kadrove i dočaravanje napete atmosfere, koju povećava činjenica da je scenario pisan po istinitim događajima.
Ono što se vidi u filmu se zaista dešavalo nesrećnoj porodici Peron pre četrdesetak godina, tako da ovo nije tip filma koji se oslanja na krajnje nelogične okolnosti, već se trudi da verno prenese muke svih koji su učestvovali u tim istinitim događajima. Upravo zbog toga se ovde ne doživi vrhunac kada se sazna razlog svega, nego se može reći da se vrhunac radnje više puta ponavljao tokom filma. Tempo, zanimljivost i kvalitet ne opadaju tokom trajanja i efikasno drže pažnju. Zvuk je kvalitetan, sa odličnom fotografijom i radom kamere. Gluma je odlična i ekipa za kasting je odradila dobar posao, izdvajio bih Veru Farmigu (Vera Farmiga) u ulozi Lorin i Patrika Vilsona (Patrick Wilson) u ulozi Eda.
Ipak, kao što sam spomenuo na početku, nemoguće je oteti se utisku da je sve već viđeno i da scenario, u suštini, ide prilično predvidljivim tokom. Postoji veći broj klišeiranih scena koje je prosto nemoguće izbeći u modernim hororima, što se neće svideti zahtevnijim gledaocima. Fabula useljavanje porodice-problemi sa demonima-demon osvaja jednog od ukućana-stručna pomoć-isterivanje demona je, nažalost, viđena bezbroj puta, i postoje brojni filmovi koji su manje-više urađeni bolje od ovog projekta.
Ovaj film ne pruža ništa spektakularno novo, ali je zanimljiv i vredan gledanja. Gluma je dobra, tehnički je odrađen besprekorno i podsetiće vas na kultne horor projekte iz sedamdesetih godina..
7/10
