Robert Redford (Robert Redford) je poznati i priznati filmski radnik čiji filmovi zabavaljaju filmofile svih uzrasta. Sama činjenica da snima filmove i u 76. godini je za svaki respekt, ali sam se nakon ovog filma iskreno zapitao da li je vreme da možda ode u zasluženu penziju.
Glavni protagonista je Nik Sloun, bivši pripdanik radikalne militantne grupe koji živi pod pseudonimom Džim Grant. Članovi te grupe, koji su bili aktivni 70-ih godina prošlog veka i koji sada žive sa novim identitetima, moraju da se suoče sa svojim zločinima iz prošlosti kada se jedan od njenih članova preda vlastima. Džim je samohrani otac dvanaestogodišnje ćerke koji želi da spere ljagu sa svog imena zbog navodne pljačke i ubistva. Njega prati ambiciozni reporter Ben Šepard koji će učiniti sve da dobije svoju pruču.
Na samom početku projekat dosta obećava. Režija je dobra, brzo se odmotava klupko i kreće aktivna radnja. Međutim, ne ulazi se detaljnije u karaktere likova, tako da nije prikazano zbog čega se uopšte pripadnica grupe predala i zbog čega je čekala toliko dugo. Vremenom se ubacuju novi likovi, koji nisu bitni za samu radnju filma, dok oni koji jesu bitni se ubacuju relativno kasno.
Konstantno se insistira na akciji i forsira se nepostojeća napetost. Ima ima puno rupa u scenariju i brojne nelogične odluke likova. Scene akcije su odrađene krajnje mrljavo, tako da uopšte nisu uzbudljive i zanimljive. Dijalozi su dosadni, dok su sami likovi loše karakterizovani i prosto ne ostavljaju prostora gledaocu da se saživi sa njima. Scenario je takođe i previše razvučen. Dosta pažnje se obraćalo na relativno nebitne stvari, dok su pojedine bitnije stavke marginalizovane. Film traje 125 minuta, ali jednostavno nema dovoljno radnje koje bi toliko držale pažnju i duži je bar pola sata nego što treba.
Glumačka ekipa je odlična. Robert Redford je standardno solidan. Nije imao potrebu da preterano iskazuje emocije i on je posao odradio kako treba. Posebno me je zabavila scena kada, iako ima 76 godina, džoginguje u parku. Šija la Buf (Shia LaBeouf) se potrudio, ali je bio standardno nesimpatičan. Velika mana je što je uloga Suzan Sarandon (Susan Sarandon) smeštena u početnih dvadesetak minuta i veoma loše je objašnjena. Minus je što nisu prikazani njeni motivi za odluku da se preda, jer je ta odluka ipak pokretač čitavog filma. Tužna je činjenica da su, osim njene, marginalizovane i uloge cenjenih Nika Nolta (Nick Nolte) ili Krisa Kupera (Chris Cooper).
Ovaj film ostavlja gorak utisak da je solidan materijal loše prebačen na filmsko platno. Kao triler je potpuno podbacio jer nema potrebno uzbuđenje i previše dugo traje da bi gledalac koliko-toliko uživao u njemu.
4/10
