Filmovi u kojima se radnja vrti oko toga da dvoje glavnih likova zamene tela su toliko često snimani da se postavlja pitanje šta bi inovativno moglo da se ubaci u njega kako bi privukao pažnju. Svi ti projetki po pravilu poseduju skoro isti zaplet i tok radnje, pa sam sam pogledao ovaj projekat čisto da vidim da li će se utopiti u more sličnih, predvidljiv i relativno nezanimljivih filmova.
Glavni protagonisti su Mič i Dejv, nekadašnji najbolji prijatleji koji su se vremenom udaljili. Dejv je prezaposleni advokat sa suprugom i troje dece, dok je Mič nezaposleni, neoženjeni i neodgovorni avanturista. Oni međusobno jedan drugom zavide, jer Dejv žudi za odmorom i danom bez obaveza, a Miču fali ljubav i dobar posao. Nakon pijane noći oni se ujutro bude shvativši da su im tela zamenili mesta. Uprkos slobodi od svojih uobičajenih rutina oni shvataju da njihovi životi nisu ni izbliza lepi kao što se činilo.
Pažnju privlači činjenica da je režiju potpisao Dejvid Dobkin koji je režirao popularnu komediju Wedding Crashers, a da su scenaristi Džon Lukas i Skot Mor bili zaduženi za scenario trilogije The Hangover.
Iako eksploatiše toliko korišćenu temu ima dozu originalnosti koju dobija od krajnje diskutabilnog i vulgarnog humora koji ili obožavate ili ga se gnušate. Likovima je odrađena karakterizacija i prikazani su prilično realno, sa problemima koji more većinu ljudi, tako da ceo projekat dobija na sentimentalnosti. Ipak, ne može se oteti utisku predvidljivosti i već viđenog, koji kvari celo uživanje u filmu. Skoro da nema inovativne scene koja nije već viđena u ranijim projektima i slobodno se može reći da je scenario prilično siromašan, čak i patetičan. Utisak kvari i nekoliko poprilično nerealnih scena, naročito sa decom. Činjenica je da se film bavio i pitanjem „šta bi bilo kad bi bilo“ koje sebi postavlja veliki broj ljudi, ali je ono slabo realizovano.
Biranje Džejsona Bejtmena (Jason Bateman) i Rajana Rejnoldsa (Ryan Reynolds) za naslovne uloge svakako predstavlja plus za bioskopske kase i oni su pristojno odradili svoj posao. Bejtmen negde na polovini filma preuzima sve na sebe, jer se radnja svodila na obilje pornografije i psovki, i može se reći da je njegova specifična pojava i humor spasila taj deo filma. Njih dvojica nisu uverljivi kao najbolji prijatelji, jer se u suštini sve vreme svađaju i nema nikakve pozitivne hemije između njih. Pojavljuju se i Lesli Men (Leslie Mann) kao Dejvova supruga i oskarovac Alan Arkin (Alan Arkin) kao Mičov otac.
Ovo definitvno nije komedija za svakoga, zbog specifičnog i povremeno diskutabilnog humora. Nije mi se svideo zbog previše klišea, premalo inovacija i povećeg broja scena koje su učinile da prevrnem očima i poželim da prekinem sa gledanjem.
4/10
