Jednoj porodici je ponuđen posao od milion dolara. Sve što treba da urade je da pritisnu taster na kutiji i tako će ubiti jednu osobu koju ne poznaju. Uzimajući u obzir da je režiju potpisao Ričard Keli (Richard Kelly), čovek koji stoji iza filma Donnie Darko, od ovog filma se očekivalo dosta, prvenstveno jer su sličnog žanra i imaju slične elemente. Druga stvar, visoka očekivanja izaziva sama priča i njen viši značaj koji se krije od očiju prosečnog gledaoca.
Porodicu Lusi čine tri člana, otac Artur, majka Norma i sin Volter. Oni žive u malom gradu skromnim životom. Iako Artur radi u NASA-i dok Norma predaje u osnovnoj školi, njihovo materijalno stanje je prilično loše. Njihove dnevne aktivnosti su sasvim uobičajene, što nam reditelj pokazuje hičkokovskim stilom. Njihov životni ritam je poremetila jedna kutija sa crvenim tasterom koja je bila zaključana. Ta kutija predstavlja svojevrsnu ponudu koju im je ponudio misteriozni Arlington Stjuart. Sastoji se od toga da kada se pritisne taster na kutiji neka osoba u neodređenom delu planete će umreti, a za taj poduhvat će biti nagrađeni sa milion dolara. Arlington im daje podsticaj ostavljanjem sto dolara u znak zahvalnosti.
Projekat je dobio na autentičnosti činjenicom da je odrađeno obimno oblikovanje i karakterizacija likova, kao i detaljisanje o njihovim životima. Ovakav pristup prikazivanja đavola/zla je najbolji. On vam ne stavlja ruku na taster i ne pomaže da ga pritisnete, već ostavlja izbor da to učinite ili ne. Može uticati psihološkim metodama, ali ne i da prisili. Film pruža mogućnost da se dosta mašta, jer se Arlington nije izjasnio da li radi za dobru ili lošu stranu, kao i mogućnosti šta bi bilo kada bi, na primer, Artur i Norma naterali nekog drugog da to uradi umesto njih i oni bi ostali čiste savesti.
Scenario je nastao na osnovu kratke priče Ričarda Mejtsona „Dugme, dugme“. U filmu se pojavljuju određene stvari i motivi koji su tu da nam nešto kažu, ali nisu dovoljno ispričani i nije im posvećeno dosta pažnje, iako je dva sta trajanja filma sasvim dovoljno da se pokažu sve bitne stavke. Tokom filma se primećuje paralela sa Adamom i Evom, jer se kutija poredi sa rajskim plodom, dok Arlington može predstavljati zmiju. Pojedini kritičari zameraju suptilni seksistički stav reditelja. Javlja se dosta nerazjašnjenih stvari koje bi trebalo razjasniti i smešnih situacija sa izostalim reakcijama.
Ceo film su praktično iznela tri glumca, koja ipak nisu blistala. Kameron Dijaz (Cameron Diaz) je iznela ulogu Norme, dok joj je partner bio Džejms Marsden (James Marsden). Misterioznog Arlingtona je solidno odglumio zanimljivi Frenk Langela (Frank Langella).
Finalno pitanje je da li je ovaj svet samo čistilište gde se testira naša ljudskost. Film generalno nije prošao dobro kod publike i dobio je prilično loše ocene, pa se nameće pitanje da li su filmovi u kojima se govori o tako važnim temama postali dosadni. Ako je tako, nadam se da će se situacija promeniti.
8/10
