Truth is like poetry. And most people fucking hate poetry.
Svetska ekonomska kriza se desila 2008. godine i u SAD je proizvela recesiju koja nije zabeležena od doba Velike depresije tridesetih godina prošlog veka. Veliki broj ljudi je ostao bez posla, ušteđevina i domova, a taj nemili događaj je bio inspiracija za mnoge kako igrane, tako i dokumentarne filmove (Inside Job). Režiser i scenarista Adam MekKej (Adam McKay) je sa ekipom saradnika rešio da ekranizuje knjigu istoimenog naziva američkog novinara i publiciste Majkla Luisa, koja se usko bavi upravo ovom ekonomskom katastrofom.
Početak filma nas smešta u 2005. godinu kada ekscentrični Majkl Bari (Christian Bale) otkriva da je čitav kreditini sistem države balon koji će svakog momenta da pukne, spreman je da se kladi protiv sistema i zbog toga nailazi na nerazumevanje i podsmeh. Njegova velika ulaganja protiv banaka dolaze do Džereda Veneta (Ryan Gosling), jednog od zaposlenih u Deutsche banci koji je spreman da podrži njegove ideje, a jedan pogrešan poziv ga povezuje sa Markom Baumom (Steve Carell).
Mark je oportunista koji veruje u pravedni sistem i vodi mali fond u okviru investicijske banke Morgan Stanley. Iako zaprepašćen onim što vidi, spreman je da zaradi novac i nakon silnih provera se udružuje sa Džeredom, iako mu u potpunosti ne veruje. Nešto kasnije se u priču ubacuju i Čarli Geler (John Magaro) i Džejmi Šipli (Finn Wittrock), sitniji samostalni investitori, koji uz pomoć brokera Bena Rikerta (Brad Pitt) takođe žele svoj deo kolača.
Izuzev lika Majkla Barija koji je predstavljen kao istinita ličnost, većina bitnijih likova se usko oslanja na druge osobe kojima su promenjena imena i određeni detalji. Oni su predstavljeni kao brokeri kojima je profit na prvom mestu, iako je činjenica da nisu svi oduševljeni što zarađuju zbog lošeg kreditnog sistema sopstvene države. Upravo zbog toga u ovom filmu nema junaka u klasičnom smislu, likovi nisu dodatno šminkani kako bi se dopali publici i predstavljeni su onakvi kakvi zaista jesu, dopali se takvi vama ili ne.
Veliki je uspeh spojiti četiri priče u tako koherentnu celinu sa zaista jako puno dijaloga i zbog toga svaka čast autorima scenarija. Adam MekKej, ove godine nominovan za Oskara u kategoriji režije i scenarija, je ovim filmom iskočio iz svoje komforne zone komedija (Anchorman, The Step Brothers). On je veoma komplikovanu materiju donekle uspeo da približi prosečnom gledaocu, ali zbog konstantne aktivne radnje istog sve više zatrpava novim pojmovima, tako da završnu trećinu filma bukvalno nećete znati gde udarate.
The Big Short u potpunosti uspeva u svojoj nameri da savršeno balansira između svoje teške tematike i aktivno zabavnog filma. On se centrira na ljude koji su rano primetili problem i iskoristili situaciju. Film jeste dramatičan, ali ima komične sekvence koji razbijaju monotoniju ekonomskih termina i povremeno (običnom smrtniku) nerazumljivih dijaloga. Pored spontane komedije pojedinih likova i brojnih ironičnih komentara, za humor su zadužene i scene sa ličnostima iz popularne kulture, koji približavaju gledaocima ekonomske pojmove o kojima se u tom momentu govori.
Zahvaljujući dobrom scenariju svaki od glavnih glumaca je dobio dovoljno vremena da prikaže karakter svojih likova. Najviše prostora je dobio Kristijan Bejl koji je najčešće sam na ekranu i opšte je poznato koliko se on potrudi za svoju ulogu, potpuno zaslužena nominacija za Oskara. Stiv Karel se posle filma Foxcatcher ponovo bavi ozbiljnim likom i lepo ga je gledati u nečemu što nije klasična komedija. Rajan Gosling je ovim filmom prekinuo pauzu od dve godine bez snimanja, ali je i sa farbanom kosom veoma harizmatičan. Bred Pit je odličan u onih nekoliko minuta koliko je na ekranu.
Finansijski krah nije produkt nesreće, već je nastao veoma bahatim ponašanjem i gubljenjem kontrole finansijera nad industrijom novca, nesmotrenim i površnim procenama kreditne sposobnosti siromašnijeg dela stanovništva, kao i pozajmljivanjem koje je dovelo do sunovrati. Mnogi od nas se ne razumeju mnogo u ekonomiju i to je jedan od razloga zašto smo tako brzo zaboravili te nemile događaje. Iz tog razloga je ovaj film veoma bitan, jer osvežava naše pamćenje.
The Big Short otvara oči pred opasnostima sa kojima bi se mogli suočiti u budućnosti, jer ignorišemo prave probleme i ponavljamo iste greške. Vrlo dobar film koji je evidentno pokušao da približi ekonomske pojmove i dešavanja vezana za finansijski krah prosečnom gledaocu, ali je i dalje potrebno predznanje kako bi se u potpunosti razumeo.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]