Filmovi na temu narkomanije su po pravilu sa sličnom radnjom: glavni lik počinje da koristi drogu iz radoznalosti i kako bi se zabavio, zatim stiče fizičku i psihičku toleranciju i na kraju završava u zatvorenom krugu pakla u kome se bavi kriminalom ili prostitucijom kako bi zaradio novac za drogiranje. Najbitnija razlika između ovog i sličnih projekata je to što je ovaj rađen po delu Džima Kerola, koji je objavio knjigu na osnovu svojih zapisa u dnevniku u kome opisuje period života dok je bio zavisnik od heroina.
Na početku filma se upoznajemo sa adolescentom Džimom koji ide u katoličku školu i deo je nepobedivog školskog košarkaškog tima. Njemu se život usko svodi na košarku i svi cene da će jednog dana nastupati u NBA ligi. Njegov najbolji prijatelj umire od leukemije, dok trener počinje da se nedolično ponaša sa momcima u timu, i on privemeni izlaz od svega toga vidi u uzimanju heroina. Vremenom zavisnost biva sve veća, majka ga istera iz kuće, a direktor škole ga izbacuje iz školskog tima, i on rešenje nalazi u otimačinama, provalama i prostituisanju, bez ikakve nade u povratak zdravog razuma.
Kao što sam spomenuo, činjenica da je Džim Kerol zaista postojao i da mu se sve što je prikazano dešavalo, instant podiže zanimljivost filma. On je danas popularni pisac i muzičar, dok je tada bio smatran za košarkaško čudo od deteta.
Priča koja prikazuje ružna životna dešavanja po pravilu ne može da bude prijatna. U prilog tome ide i prilično nihilistički način pripovedanja i mračni tonovi koji se provlače kroz film. On ne glorifikuje drogu ili nasilje, već potpuno suprotno, i poprilično realno prikazuje dešavanja i razmišljanja jednog narkomana. Veliki broj gledalaca je zamerio scenu u kome glavni lik sačmaricom ubija ceo svoj razred, što se povezalo sa povećim brojem stvarnih pucnjava po školama u SAD.
Film poseduje dosta umetnički nastrojenih scena koje simbolično pokazuju osećanja zavisnika tokom korišćenja droge, tako da je prvi Džimov susret sa heroinom prikazan njegovim trčanjem kroz ogromno polje cveća. Takođe, poseduje i nekoliko sekvenci koje dočaravaju psihički krah, jer je prikazano kako Džim prezire homoseksualce, dok se kasnije u filmu prodaje kako bi sakupio novac. Ipak, mora se priznati da je scenario poprilično siromašan i da kvalitet glume izvlači pojedine delove filma.
Slobodno se može reći da ceo film iznosi sjajni Leonardo di Kaprio (Leonardo DiCaprio). Njegova gluma je vrhunska, emocije su postojane i ima nekoliko scena koje u potpunosti razuveravaju skeptike koje ga ne cene kao glumca. Podršku mu pruža još jedan nedovoljno cenjen holivudski glumac Mark Valberg (Mark Wahlberg), koji glumi njegovog prijatelja Mikija.
Ovo je solidan film o temi koji veliki broj ljudi izbegava. Nije u rangu popularnih projekata kao što je Requiem for a Dream, ali pruža odličan prikaz psihički nestabilnog momka koji je osetio čari droge i preživljava pakao.
7/10
