Sooner or later, different scares people.
Ben Aflek (Ben Affleck) se još od filma Good Will Hunting ceni kao scenarista, a u poslednje vreme niže uspehe i kao režiser (Argo). Ipak, kada stane ispred kamere kao glumac, retko ko misli da ima pravi talenat za uloge koje mu se serviraju. Dok je na početku glumačke karijere u filmovima Kevina Smita uglavnom vikao, sada uglavnom misteriozno ćuti ili koristi minimum facijalnih ekspresija (neki bi rekli – postaje drvo).
Glavna uloga u filmu The Accountant je spojila akcione sposobnosti koje je primenio u filmu Batman v Superman: Dawn of Justice sa njegovom tipičnom tihom glumom. Naime, u ovom filmu tumači Kristijana Volfa, autističnog savanta i mađioničara sa brojevima, sa posebnim tipom emocija i bez pravog interesovanja za ljude. Kristijan se bavi porezom, dobija zadatak da pregleda papire u haj-tek kompaniji, a ispod radara radi za neke od najopasnijih ljudi na svetu, kojima proverava finansijske knjige. Zaplet nastaje kada finansijski agent Rej King (J.K. Simmons) reši da ga se dočepa, pre nego što ode u penziju.
The Accountant je solidan balans klasičnog trilera i ljudske drame jer je dosta vremena posvećeno psihičkog stanju našeg junaka i njegovim načinima da se nosi sa autizmom, a kroz brojne scene flešbeka vidimo njegov život od rane mladosti. Upravo u tim scenama, kada vidimo Kristijanovo ne baš veselo detinjstvo uz brata i oca koji je vojno lice, mi shvatamo zašto je postao čovek kome je akcija preča od reči, i to ne samo zato što nije dobar sa rečima. Uz oca je stekao obuku da u svakom momentu ume da se brine o sebi, a boravak u zatvoru mu je izoštrio znanja iz svoje oblasti i stekao je kontakte gde svoje znanje i sposobnosti može da primeni.
Glavni junak filma The Accountant nije baš tipični računovođa – pored toga što je izuzetno sposoban sa brojevima, on je borbena mašina i vojni specijalac. Njegov sadistički otac je bio svestan da će Kristijan ceo život morati da se brani jer je drugačiji, ali verovatno nije znao da će sebi stvoriti takve potencijalne neprijatelje. Ovo je idealna podloga za klasičan triler u kome našem junaku loši momci stoje na putu, a prisnost sa saradnicom Dejnom (Anna Kendrick) će ga učiniti lakšom metom. Sreća, pa autori nisu ubacili kliše romantiku ili melodramu, nego scene sa Dejnom sluše da pokažu kako je Kristijan ljudsko biće sposobno da brine o nekome.
Osim glavnog plota u kome Kristijan dobija posao u haj-tek kompaniji i u kome Rej želi da ga uhvati, mi dobijamo još dva podplota. U jednom saznajemo više o Reju i o tome na koji način su on i Kristijan povezani, dok je u drugom Breks (Jon Bernthal), plaćeni ubica sa moralnim kodom kome se na kraju sudbina ukršta sa Kristijanom. Nažalost, od silnog dobrog materijala sve se dobija polovično, kao da su autori hteli da spreme tortu od previše dobrih sastojaka i na kraju se nijedan sastojak ne ističe previše. Autizam glavnog lika se ističe u nekoliko odličnih scena, ali džabe kada je za završnu scenu određena klasična pucačina sam protiv svih.
Gluma u filmu je na odličnom nivou. Kristijan Volf je svakako najbolji karakter koji Aflek do sada tumačio, savršeno ga je dočarao i skoro potpuno nosi film na svojim leđima. JK Simons je izvrstan izbor za sporednog glumca bez obzira na film ili žanr i čovek uvek pruži svoj maksimum, pa je takav slučaj i sa ulogom Reja. Ana Kendrik je pomalo iritantna kao Dejna, a naročito mi je išao na živce njen (nepotrebni) monolog o kupovini haljine bez prave poente.
The Accountant je zanimljiva mešavina pristojnog trilera i porodične drame koja povremeno iskače u klasičnu akciju. Izvrstan glavni lik ne dobija potpuno razrađenu i zaokruženu priču koju svakako zaslužuje, ali film je generalno veoma gledljiv – nije skroz odličan, ali ima ono nešto.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
