I don’t belong here.
Džejson Hol (Jason Hall) je scenarista koji je postao cenjeno ime nakon uspeha biografsko-ratnog filma American Sniper, koji je režirao Klint Istvud. Njegov novi film Thank You For Your Service ostaje u ratnom okruženju, samo što je ovoga puta rešio da stane i iza kamere. Reč je o ekranizaciji bestselera Dejvida Finkela, u kome se dobitnik Pulicerove nagrade bavi povratkom američkih vojnika kući i njihovim problemima sa prilagođavanjem na civilni život.
Film počinje dolaskom trojice vojnika nakon služenja ture u Iraku. Dvojica od njih su u braku – Adam (Miles Teller) je oženjen Saskiom (Haley Bennett) i ima dvoje dece, dok Solo (Beulah Koale) čeka dete sa Aliom (Keisha Castle-Hughes). Treći od njih, Bili (Joe Cole), ima verenicu, ali nakon dolaska shvata da mu je kuća ispražnjena i da mu verenica ne odgovara na poruke. Njegova reakcija će dovesti do otvorenih razgovora u kojima otkrivaju da nikako nisu spremni i sposobni za povratak porodičnom životu – Adama izjeda krivica zbog povređenog saborca, dok Solo ima traume nakon bombaškog napada…
Thank You For You Service se bavi teškom tematikom i prati ljude koje, nakon borbe za svoju zemlju, kod kuće dočekuju razočarenja i neispunjena obećanja. Ratna dejstva su kod njih stvorila i fizičke i psihičke posledice, a mirnodopski uslovi im stvaraju probleme sa kojima nisu spremni da se nose. Takođe, ne dobijaju odgovore na svoja pitanja kada se napokon usude da potraže pomoć – ili ne nailaze na razumevanje prilikom razgovora o ratnim iskustvima ili su ljudi koji im mogu pomoći zauzeti hiljadama sličnih slučajeva ratnih veterana.
Na prvi pogled se može zaključiti da se priča bavi ratnim herojima koji su svoj status stekli borbenim zaslugama. Međutim, naši likovi ne veruju u takav koncept i ne osećaju se kao heroji. Po njihovim rečima, oni su se vratili kući samo zahvaljujući sticajem okolnosti ili čistoj sreći, koja je nekim drugim vojnicima zafalila. Upravo zbog toga povratnici osećaju dozu tereta, od koga je teži jedino teret prilagođavanja na civilni život. Oni su zahvalni što su ostali živi, ali su svesni da je zbog toga neko drugi morao da plati svojim životom. Sve to što misle ili osećaju je teško pretočiti u reči, a spas vide u povratku na ratom zahvaćena područja.
Problemi veterana u američkom društvu su tema filmova još od vijetnamskog rata, ali sam stekao utisak da su se u poslednje vreme poprilično razmnožili. Neki bi rekli da je sve to igranje na kartu patriotizma, ali su se neki autori kojima to nije ni potrebno, poput Ričarda Linklejtera, takođe pozabavili ovom temom. Istraživanja su pokazala da 22 veterana dnevno izvrši samoubistvo u SAD, što je dokaz da država ne radi dovoljno na tom planu. Kao i likovi u ovom filmu, većina njih su svesni da im je potrebna pomoć i daju sve od sebe da njihove porodice ne trpe te posledice, ali su malo šanse da tu pomoć i dobiju (ili treba da čekaju šest do devet meseci).
Zbog svega navedenog, ukoliko tražite ratni film u klasičnom smislu, Thank You For Your Service nije za vas. Ovo je više drama koja funkcioniše zbog kvalitetne razrade glavnih junaka i odličnog posla koji su obavili glumci, pre svih Majls Teler, koji sve više pokazuje da ga čeka svetla budućnost. Međutim, nije se mogla izbeći činjenica da film vremenom akumulira previše melodrame, koja eskalira u ne baš efektno izveden završetak, ali činjenica da se sve bazira na knjizi sa istinitim pričama vojnika vuče priču napred.
Thank You For Your Service pronalazi način da kaže nešto novo na već toliko puta ispričanu temu o američkim ratnim veteranima i može se dopasti ljubiteljima žanra, ali mu fali efektnost kako bi bio nešto više od proseka.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
