-What the hell happened here?
-Hasn’t happened yet.
Među brojnim autorskim imenima modernog filma ime Kristofera Nolana (Christopher Nolan) uliva poštovanje iako ste možda mišljenja da je precenjen, da snima radove za široke mase pseudo-intelektualaca i da se kvalitet njegovih filmova malo smanjio kada je počeo da radi blokbastere. Mnogi su mišljenja da je danas kul misliti da je Nolan loš filmaš jer zakomplikuje radnju toliko da je prosečnom gledaocu lakše reći da je film bezveze nego da ga pogledaju još jednom-dvaput i pokušaju da ga shvate.
Sa druge strane, nijedan autor kao Nolan nije ni približno uspeo da svoje jasne vizije sa složenim i apstraktnim temama približi širokom narodnim masama na zabavan način. Svojim briljantnim scenarijima i majstorstvom iza kamere se oprobao u nekoliko žanrova, a gotovo svaki njegov novi rad je završio na raznoraznim listama najboljih filmova. Nakon ratne akcije Dunkirk, u svom novom filmu se ponovo bavi svojom omiljenom temom – vrememom, kako ono utiče na nas i kako neke okolnosti ili nečiji postupci mnogi promeniti način na koji ga pojedinac doživljava.
Na početku filma upoznajemo protagonistu (John David Washington) sa sposobnostima karaktestičnim za specijalca-obaveštajca koji je član nepoznate organizacije. Nakon spasavanja čoveka od napada u operi, glavni junak biva zarobljen i mučen, a nakon što popije pililu za samoubistvo budi se na nepoznatom brodu. Tada saznaje da je pilula bila samo test i da sada ima novu misiju – da spreči čoveka po imenu Andrej Sator (Kenneth Branagh) da dovede do smaka sveta. Dobija pomoć u vidu Nila (Robert Pattinson), pripadnika tajne grupe i Ket (Elizabeth Debicki), Andrejeve supruge koja pokušava da pobegne od njega.
Nolanova ideja koja uključuje predmete i ljude koji se mogu kretati unazad kroz vreme je zaista fascinantna. Kao što se i očekuje, scenario uključuje duži period relativno nejasnih objašnjenja o konceptu ideje, a unutar svega se nalazi zavera o pripadnicima nepoznate grupe koja pokušava da zaustavi kraj sveta. S obzirom da je tema putovanja kroz vreme prepuna paradoksa (ko je rekao serija Dark), stekao sam utisak da Nolan ipak nije upotrebio čitav potencijal komplikovanosti ideje putovanja kroz vreme koliko je mogao. Ipak, to ne znači da Tenet nije prilično konfuzan film, naprotiv.
Najkraće rečeno, Tenet se puno bavi vremenom i akcijom, a prilično malo drugim stvarima. Priča prikuplja informacije kako bi se došlo do Andreja, zatim kako bi se shvatilo na koji način je nabavio tehnologiju, kako planira da je primeni u cilju smaka sveta i, konačno, načinima da se njegov plan zaustavi. Naravno, ovako sam ja protumačio osnovu priče, a konkretan zaplet je teško objasniti i sa spojlerima. Špijunski triler se nalazi u osnovi priče i on definitivno nije nešto što već nismo videli, pa Nolan zadržava ključne informacije kako bi uneo misteriju u scenario.
Prikazivanje kako vreme ide unazad je verovatno ono što će ostaviti najveći utisak na vas. Postepeno otkrivajući radnju u obrnutom smeru, Nolan pokazuje svoju veštinu koreografije i izvođenja trikova u oba vremenska smera. Sve počinje suptilno, a kako priča odmiče sve više eskalira. Likovi se bore sa obrnutim protivnikom, a kasnije sve to vidimo i iz obrnute perspektive, a u scenama na autoputu pojedina vozila savršeno voze unazad. Pojedine situacije izgledaju fizički nemoguće u vremenu koje se kreće napred, a kada kasnije vidimo likove koji se i sami okrenu bude nam jasno da je sve stvar perspektive.
Nema šta da se lažemo, akcione sekvence u kojima se, recimo, vojnici kreću istovremeno i napred i nazad su prilično impresivne, ali kada se malo bolje zamisli ne vidi se prava svrha svega toga jer je vizuelnim efektima i akcijom prilično osakaćena sama priča, odnosno naši pokušaji da je provalimo iz prve. Nolan se nedvosmisleno posvetio logici svoje ideje iako ima nekoliko slučajnih ili namernih rupa u priči, ali moglo bi se reći da radnja filma zapravo nije ni bitna. To potvrđuje činjenica da likovi nisu ništa više od marioneta koji isporučuje dijaloge i jednostavno nam nije stalo do njih – kada bi se sklonila akcija, oni bi bili prilično slabi u smislu razrade, a samim tim ni nema podloge da se emocionalno povežemo sa njima.
Možda sam ja bio previše oduševljen što sam nakon nekoliko meseci zbog korone ponovo u bioskopu ili zato što sam prilično iščekivao ovaj film, ali konačan utisak mi je pomalo razočaravajući. Ponovnim gledanjem ću sigurno primetiti neke detalje koji će mi pomoći da bolje ili lakše shvatim kompletnu priču, a onda ću imati više prostora za uživanje u načinu na koji je Nolan rešio da nam je predstavi. Ovako, nakon jednog gledanja, sam mišljenja da je film dosta konfuzan i da će zbuniti i najveće Nolanove poštovaoce. U iščekivanju verzije koja će se pogledati kod kuće, ostaje mi samo da pretražujem internet u potrazi za objašnjenjima.
Tenet je autorski akcioni film koji je u osnovi Nolanov izgovor da ekranizuje vizionarsku ideju, da pokaže svoju jedinstvenu tehničku perfekciju i sposobnost koreografije akcijskih sekvenci koje funkcionišu kada se gledaju i normalno i unazad, ali za razliku od drugih njegovih filmova, ovde spektakl nije (u potpunosti) u službi priče.
moja konačna ocena: 8/10
