Target Number One, u SAD nazvan Most Wanted, je kanadski krimi-triler Denijela Robija (Daniel Roby) u kome glumi Josh Hartnett, čovek koga nisam video prilično dugo. On je svakako prvi razlog što sam rešio da pogledam ovaj film, a drugi je što je reč o ekranizaciji istinitih događaja koji se mogu svrstati u kategoriju verovali ili ne. U centru priče se nalazi Alan Olivie, kome je ime u filmu promenjeno u Denijel Ležer.
Radnja filma je predstavljena uz pomoć dvodelnog narativa koji se poigrava sa vremenom. Glavni protagonista je istraživački novinar Viktor Malarek, koji za svoj novi tekst istražuje hapšenje navodno velikog krijmučara droge Denijela (odličan Antoine Olivier Pilon), koji je optužen da je preko svojih kontakata uvozio heroin iz Tajlanda u Kanadu. Pored Viktorovih pokušaja da razjasni ovaj slučaj, pratimo Denijelove doživljaje pre i tokom boravka u zatvoru, kao i tim inspektora koji je sa nepouzdanim dilerom-doušnikom Pikerom (Jim Gaffigan) učestvovao u njegovom hapšenju.
Mišljenja sam da je ovo zaista kvalitetna podloga za film jer je priča nesvakidašnja i ima više likova čije ponašanje, reakcije i motivi imaju potencijala za detaljnije scenarističko bavljenje. Lik Denijela predstavlja momka koji pokušava da se finansijski snađe i koji ponovo upada u kandže zavisnosti, a u njegovoj istoriji boravka na Tajlandu oportunistički kriminalac vidi priliku da lepo zaradi – kreira zaveru sa federalnim inspektorima koji u ratu protiv droge žele da ih javnost vidi kao efikasne.
Kako priča odmiče neminovno je da ćete osećati sve veći bes i frustraciju, naročito jer se za kriminalce i može pronaći izgovor s obzirom da su prevare i nelegalna zarada njihov stil života, ali šta reći za policajce? Njihovi postupci su bili popločani relativno dobrim namerama, sa ciljem da dokažu svoju vrednost, ali su u nedostatku pravih krijumčara u ratu protiv droge uspeli da stvore sopstvenog. Najgore od svega je što se nisu udostojili da priznaju svoje greške, tako je zaista teško pronaći bilo kakav vid izgovora za njihove postupke.
Scenario je takav da mi praktično posle jedne scene imamo predstavu koliko su stvari izmakle kontroli. Viktorova potreba da se bori protiv korupcije i nos kvalitetnog novinara ga dovodi do Tajlanda i susreta sa Denijelom, kada mi postajemo svesni koliko je potrebno obmanjivanja, laganja i manipulacije da bi se došlo do situacije u kojoj se Denijel nalazi. Na početku filma saznajemo da je čak došlo i do smrti jednog policajca, pa sam odmah nakon gledanja filma na internetu potražio još informacija o ovom bizarnom slučaju. Ispostavlja se da Alan i dan-danas traži zadovoljenje pravde i nadoknadu za sve ono što je pretrpeo.
Mišljenja sam da je najveći problem ovog filma što lik Malareka ima mnogo više vremena u filmu nego što bi trebalo. Činjenica je da bez njegovog angažovanja ove priče verovatno ne bi ni bilo, ali su njegovi sukobi sa urednicima novina i njegovi privatni problemi malo zakomplikovali i razvodnili scenario. Mene sem lika Denijela skoro ništa drugo nije ni zanimalo, a ovakav vid pripovedanja čini da se nijednom segmentu priče ne posvetimo potpuno. U masi likova i vremenskih preskoka radnje pažnja gledaoca polako popušta, pa bi standardan biografski film u ovom slučaju možda bio mnogo bolje rešenje.
Target Number One je solidna ekranizacija bizarne istinite priče koja kombinuje trgovinu drogom, istraživačko novinarstvo i policijski rad sa zanimljivom narativnom strukturom – film kome fale pravi fokus, efektnije pripovedanje i malo jača produkcija kako bi iskoristio svoj puni potencijal.
moja konačna ocena: 7/10
https://www.youtube.com/watch?v=GqZusUyDWyc
