You think I’m crazy? Well, listen up, there’s a storm coming like nothing you’ve ever seen, and not a one of you is prepared for it.
Među mlađim filmašima ističe se režiser i scenarista Džef Nikols (Jeff Nichols), koji je u svojoj dosadašnjoj karijeri snimio mali broj filmova, ali se svaki ističe na svoj način i baš su po ukusu većine ljubitelja modernog nezavisnog filma. Najveću pažnju je privukao njegov treći projekat Mud sa Metjuom Mekonahijem u glavnoj ulozi, a lično mi je omiljeni njegov prethodnik, drama-triler Take Shelter.
Kurtis (Michael Shannon) je građevinski radnik koji živi u provinciji sa suprugom Samantom (Jessica Chastain) i ćerkicom Hanom, koja ima problema sa sluhom. On u svojim snovima doživljava proviđenja o apokaliptičnoj oluji, sanja mrače oblake, tornada, ptice koje lete u čudnim formacijama i ljude koji su naglo agresivni. Počinje da pati od paranoje koja će dovesti do toga da počne sa gradnjom bunkera u svom dvorištu, a sve gore psihičko stanje će mu prouzrokovati brojne probleme u porodici i lokalnoj zajednici.
U ovom filmu nam autor predstavlja čoveka koji se očigledno bori sa psihičkim problemima, ali na način da je sasvim moguća varijanta da je nesrećni Kurtis neka vrsta proroka. Akcenat je u potpunosti stavljen na glavnog junaka i laganim tempom se povećava intenzitet njegovih snova i iluzija, sve do konačne kulminacije koja ostavlja prostora za razmišljanje. Naime, kraj se može shvatiti na dva načina, a to je u jednu ruku odlično i zanimljivo, dok je u drugu ruku pomalo pretenciozno. Bez obzira na kraj, pažljivo napisan scenario nas lepo vodi kroz film, dok se napetost i misterija povećavaju posle svake scene.
Kurtis je introvertan i ponosan čovek koji ne dozvoljava da mu se previše približe i odbija pomoć. Njegov karakter je kompleksan i njegovi postupci zahtevaju i strpljenje i razumevanje, a što ga duže pratimo mi stvaramo zaključke o njegovom stanju. Međutim, taman kada pomislimo nešto, autor nam ponudi neku novu opciju, ali opet bez ikakve konkretne osnove. Upravo nas ta znatiželja o pravom razlogu Kurtisovih problema vodi kroz čitav film, a sporedni likovi, kao što su Samanta ili njegov prijatelj Djuart (Shea Whigham), nam pomažu da okvirno sagledamo posledice Kurtisovih nemirnih snova.
Po autorovim rečima, ovaj film metaforički oslikava situaciju američke srednje klasa nakon ekonomske krize, koja je bila (i dalje je) iscrpljujuća i u emotivnom i u finansijskom smislu. Egzistencijalna kriza je sveprisutna, sa njom se svako nosi na svoj način, a osobina nestabilnog malog čoveka je da očekuje kako najgore tek dolazi. Strah od gubitka posla, stres zbog zdravstvenih problema u porodici, upozorenja o prirodnim katastrofama – sve to može biti okidač za mentalnu nestabilnost, a u Kurtisovom slučaju njegovi strahovi za očuvanje svog razuma i očuvanje svoje porodice su i pokretač i kočnica u njegovom životu. Džef Nikols se pokazao da je odličan scenarista, a uz pomoć Adama Stouna film, sa dosta pejzaža i širokih kadrova, i lepo izgleda, kao da poseduje mnogo veći budžet.
Majkl Šenon je izvanredan glumac, džin sa emocijama koga smatram veoma potcenjenim. On nema harizmu da bude nosilac radnje u skupim projektima, ali je sa svojim glumačkim kvalitetima i specifičnim izgledom pravi izbor za tumačenje protagoniste malog filma sa glumački zahtevnim karakteristikama. Takav je slučaj i sa tumačenjem Kurtisa, koji je povučen i dobrodušan, ali sa mentalnim poremećajem – takvu kompleksnost ne može baš svako da iznese. Uz plejadu postojanih emocija on stvara saosećanje i simpatije kod gledaoca, iako pojedine postupke posmatramo kroz prizmu skepticizma.
Sasvim je očekivano da nestabilnom liku mora biti pridodat glas razuma, karakter čiji se stavovi i odluke zasnivaju na logici i razumu, a to je upravo Kurtisova supruga Sem. Ona je takođe dobrodušna, ali je mnogo više otvorena i zbog logičkog razmišljanja dolazi do svađa između Kurtisa i nje, a samim tim i povlači deo simpatija sa svog supruga na sebe. Sem tumači Džesika Čestejn, koja je danas vruće ime sa holivudske A liste, što nije ni čudo kada se pogleda njen performans u ovom filmu, kao i tokom cele 2011. godine.
Take Shelter je kompleksna studija karaktera i pravi primer modernog nezavisnog filma – jedinstvena mešavina drame i psihološkog trilera kome strpljivi gledaoci moraju posvetiti pažnju.
moja konačna ocena: 10/10