Leto je po pravilu rezervisano za velike bioskopske spektakle, a u poslednje vreme i odlične serije. Traže se laki sadržaji, zabava, opuštanje, dok se filmovi sa težom tematikom obično ostavljaju za hladnije dane. Međutim, kada sam video novi australijski film sa odličnom glumačkom ekipom, jednostavno je morao da ide odmah, bez odlaganja. Taj novi film je Strangerland u režiji Kim Farant (Kim Farrant), sa Nikol Kidman (Nicole Kidman), Džosefom Fajnsom (Joseph Fiennes) i Hugom Vivingom (Hugo Weaving) u naslovnim ulogama.
Radnja je smeštena u Natgari, zabit u australijskoj pustari u sred leta sa rekordnim vrućinama. Tu vidimo bračni par Ketrin i Metjua Parkera i njihovo dvoje dece Toma i Lili. Odmah na prvi pogled jasno vam je da tu sve ne štima kako treba. Porodica je inače tu došla nedavno iz većeg grada, razlozi su nepoznati, sem jedva primetne informacije da njihov dolazak ima veze sa nečim vezano za njihovu 15-godišnju ćerku. Iznenada oboje njihove dece nestaje, kreće haos, a sve ono što je duboko zakopano izaći će na površinu.
Moram reći da sam se veselio ovom filmu. Prvo, kao što sam naveo, australijski je film i ima odličnu glumačku ekipu. Drugo, od prvog kadra jasno je da je Strangerland u indi fazonu, po kadrovima, koloritu, muzici i sveukupnoj atmosferi. Tako da sam se spremio za ovakvu filmsko veče i moram reći da se nisam razočarao.
Film je sporog tempa, stvari se polako odmotavaju na način da vas drže celo vreme zainteresovanim i u stalnom propitivanju i nagađanju, šta se to desilo, zašto, ko je kriv. Ovde moram reći da će dužina samog filma biti i prepreka za neke jer ide skoro dva sata sporim korakom. Međutim, sve ima svoje razloge, bar za mene i za moje shvatanje ovog filma. Atmosfera je možda i najvažnija ovde, u smislu da je sve podređeno istoj. Svi segmenti filma su napravljeni tako da u potpunosti odražavaju zamišljenu atmosferu i prenose je na gledaoca tako da jednostavno može da je oseti na svojoj koži.
Radnja se dešava u vreme velikih vrućina, zemlja je spržena, sve je usporeno i svedeno na najjednostavnije procese, bezvoljno i čeka kišu. Peščane oluje povremeno naiđu i odnesu i poslednje ostatke dobrog raspoloženja i opet ostaje samo apatija i depresija. Okruženje je okrutno, vrelo, pusto, obojeno u crvenkastu zemlju i sve se stopilo u bezličnosti vreline. Gradić je prljav sa istrošenim zgradama, automobilima i ljudima. Čitav taj kolaž depresije ozvučen je melanhoničnim i sporim tonovima muzike koja samo pojačava dati dojam.
Fotografija je predivna i strašna. Grandiozni kadrovi australijske divljine, kanjona, peska, pustare i fantastičnih sumraka i zora su u isto vreme divni i strašni jer oslikavaju realnost u kojoj se naši likovi nalaze, a to je samoća i pust svet. Upravo u ovakav ambijent i atmosferu smeštena je i teška priča o porodici, zajednici i ljudskim odnosima unutar njih. Kao što rekoh, sa razlogom, jer čitav ambijent je izuzetno oslikano duševno stanje aktera naše priče i njihova interakcija.
Naši junaci će proći kroz sporo, teško, sumorno, fizički i psihički teško otrežnjenje. Sudariće se sa stvarnošću, ali taj sudar će biti kao usporeni snimak koji će se pomerati kadar po kadar i sa svakim prolaziti kroz novi užas sa sasvim dovoljno vremena da se taj užas istinski i oseti. Suočiće se sa svojom prošlošću, svim svojim radnjama iz iste, a potom i sa posledicama tih radnji. To suočavanje neće biti lako, jer najteže je suočiti se sam sa sobom i priznati sopstvene greške. Da li će oni uspeti u svemu ovome i da li će taj eventualni uspeh biti nagrađen, to ostavljam vama.
Film ima svoje čari kojima će vas kupiti, prvenstveno atmosferu i sve u vezi nje, kao i odlične uloge Nikol Kidmen, Huga Vivinga, dok je Fajns ostao malo nejasan u svemu tome. Dužina filma će odbiti mnoge i uticati na konačni sud, ali Strangerland je slowburner indie koji ima šta da ponudi.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
