U prethodnom tekstu bilo je reči o tome ko je i kako je Stenli Kjubrik počeo da se bavi ovim poslom, a u ovom tekstu biće reči o njegovom najplodnijem rediteljskom periodu.
Aleks Singer je opet imao udela u razvijanju Kjubrikove karijere. Upoznao ga je sa ambicioznim producentom Džejmsom Harisom, sa kojim će osnovati Haris-Kjubrik produkcijsku kuću i postati veliki prijatelj. Ova produkcijska kuća stojaće iza tri sledeća Kjubrikova filma. Kao vrsni ljubitelji knjiga, Džejms i Stenli će odlučiti da snime film na osnovu neke knjige. Otkupili su prava na roman „Clean Break“, kog će Kjubrik i Džim Tompson pretvoriti u scenario. Film je priča o pljački koja je pošla u pogrešnom smeru. Film su nazvali „The Killing„, koji je kod nas preveden kao „Uzaludna pljačka“. Njegova bivša žena Toba Mec je radila scenografiju za ovaj film, a Kjubrik je kao reditelj snimio film sa nelinearnom upotrebom vremena, ono što je tada bilo jako neuobičajeno, a postalo je zaštitni znak jednog drugog velikana režije i scenarija, Kventina Tarantina.
Inače, Tarantinov prvi film „Reservoir Dogs“, koji govori o pljački koja je pošla naopako, kritičari navode kao referencu na Kjubrikov film, a Tarantino će ga navesti kao jedan od najomiljenijih. Bio je to prvi Kjubrikov film koji je kritika nahvalila. Glavnu ulogu je tumačio je popularni holivudski glumac Stirling Hajden (Sterling Hayden), koji je za vreme drugog svetskog rata bio dobrovoljac u jugoslovenskom oslobodilačkom ratu. Minuli rad je privukao pažnju velike produkcijske kuće kao što je MGM (Metro-Goldwyn-Mayer), koji su ponudili široku lepezu priča na osnovu kojih bi ovaj dvojac napravio film. Oni su izabrali jednu, ali ceo projekat je propao i pre nego što su počeli sa snimanjem. Uprkos ovako neslavnom početku saradnje, kada sumiramo celu njegovu karijeru, od ovog poteza je čitava Kjubrikova karijera krenula uzlaznom putanjom.
„Ako može biti napisano, ili zamišljeno, onda može biti snimljeno.“
Kjubrik se posle filma „Fear and Desire“ opet vraća na temu ratovanja. Njegov budući film „Paths of Glory“, u potpunosti snimljen u Nemačkoj 1957. godine, izazvaće velike pohvale u filmskom svetu, ali male zarade na blagajnama, kao i njegovi prethodnici. Komercijalni uspesi su još uvek bili daleko. Smešten u period prvog svetskog rata, govori o trojici francuskih vojnika koje nadređeni šalju u nemoguću misiju. Nakon što je misija propala, trojicu nevinih vojnika optužuju za kukavičluk kao primer ostalim vojnicima. Kirk Daglas (Kirk Douglas) tumači ulogu pukovnika Daksa, humanog časnika koji pokušava da spreči pogubljenje vojnika. Daglas je obezbedio ogromna sredstva za realizaciju ovog filma, a saradnja sa Kjubrikom će se nastaviti i par godina kasnije. Na kraju ovog filma se pojavljuje scena u kojoj mlada nemačka glumica Kristin Harlan peva jednu pesmu. Time je ražalostila junačine koji ratuju, čime je još jednom Kjubrik pokazao svoje antiratno raspoloženje. On će se zaljubiti u nju i iste godine razvesti od svoje druge supruge.
Sledeća godina je bila jako burna u životu Stenlija Kjubrika. Vratio se u Ameriku i intezivno je radio sa Marlonom Brandom i Semom Pekinpahom na filmu koji će kasnije postati „Jednooki Džek“. Kjubrik je bio zadužen za režiju, ali je odustao od posla. Kasnije će reći da se sa Brandom sukobio oko izbora glumaca, te da ga je upravo on oterao. Brando je preuzeo rediteljsku palicu i proslavio se kao reditelj filma i glavni glumac. Film je kasnije postao jedan od kultnijih ove umetnosti. Kjubrik po treći put staje na ludi kamen. Ovoga puta je to bilo onako kako naš narod kaže treća-sreća. Sa glumicom Kristin Harlan, koju je upoznao na snimanju svog prethodnog filma, ostaće do kraja svog života, a ona će zanemariti svoju glumačku karijeru i posvetiti se slikarstvu. Njene slike će biti česti deo scenografije u filmovima svog supruga, a njen brat Jan Harlan, Kjubrikov izvršni producent od 1975. godine.
Počeo je da radi na neiskorišćenim scenarijima, sve dok ga njegov prijatelj Kirk Daglas nije pozvao da zameni otpuštenog Entonija Mana u režiji filma „Spartacus“. Ovaj film će postati jedan od najkultnijih filmova gej populacije i osvojiti čak četiri Oskara, međutim ne one za najbolji film i najbolju režiju. Na to će Kjubrik morati da sačeka. Realizovan 1960. godine, ovaj epski spektakl govori istinitu priču o grupi rimskih robova koji su se pobunili protiv režima koji ih je držao kao taoce i učesnike u gladijatorskim igrama. Ovakva priča izbavljenja je uvek interesantna publici, a komercijalni i rediteljski uspeh je sada bio na najvišoj lestvici. Ovo je bio prvi dugometražni Kjubrikov film u boji, a traje najviše od svakog koji je snimio u svojoj karijeri, čak 184 minuta!
Prijateljstvo sa Kirkom Daglasom koje je nastalo za vreme snimanja „Staze slave“ će se slomiti, budući da su Kjubriku, kao reditelju, ruke bile vezane. Prvi put u svojoj karijeri nije napisao scenario za film koji je režirao, nije učestvovao u izboru glumaca i nije odlučivao o konačnoj verziji filma. Između njih su se javile kreativne razlike, te se Kjubrik kasnije odrekao i filma, što je razbesnelo Daglasa. Kjubrik je bio razočaran ovim nedostatkom slobode i nezavisnosti koja ga je krasila u dosadašnjem radu. Od ovog filma je sve ostale radio na svoju ruku, ne dozvolivši ikome da se meša u njegov posao. Kasnije će o ovom potezu reći: „Ne želim gazdu koji će mi govoriti kako da vežem konja“.
Još jednom je otputovao u drugu zemlju kako bi snimio film. Nakon što je obezbedio prava na kontroverznu knjigu „Lolita“ Vladimira Nabokova koja govori o vezi sredovečnog učitelja-pedofila i dvanaestogodišnje devojčice, Kjubrik se preselio u Veliku Britaniju, gde će ostati ceo svoj život. Njegov specifični odabir teme za sledeći film bila je želja da zaintrigira publiku u zemlji u kojoj će imati više umetničke slobode. Najbolji način privlačenja pažnje koji neki reditelj može da napravi jeste kreiranje kontroverznog filma koji će izazvati oštre komentare kod publike. Samo naslovni tekst je sam po sebi bio kontroverzan: „Kako su mogli da snime film kao što je ’Lolita’?“. Kjubrik je u tome uspeo, mada nakon što je realizovao film 1962. godine, neki delovi filma, koji su označeni perverznim u knjizi, bili su cenzurisani. Mnogo toga je ostavljeno gledaočevoj mašti. Zbog toga je kasnije izjavio: „Da sam znao koliko će ovaj film biti cenzurisan, ne bih ga nikad ni napravio“. Zbog ovog pritiska je promenio starost Lolite sa 12 na 14 godina. Opet se Kjubrik pokajao zbog filma koji je snimio, što će pokazati koliki je perfekcionista bio. Originalni scenario za ovaj film napisao je sam Vladimir Nabokov, čak 400 stranica dug, koji će kasnije objaviti kao delo koje sa knjigom i filmom čini celinu. Pod Kjubrikovim pritiskom prepolovio ga je na 200 stranica, ali je originalni scenario potpisao Stenli Kjubrik, gde se predpostavlja da je iskoristio negde oko petinu Nabokovljevog scenarija.
Ovaj film je započeo novu saradnju između Kjubrika i legendarnog engleskog komičara Pitera Selersa (Peter Sellers). Iako svega pola sata provedenih na filmu, Selers je svojom sposobnošću transformacije zadobio rediteljovo poverenje i divljenje. Još od filma „Strah i želja“ nije imao glumca koji je igrao dve različite uloge u jednom filmu. Selersova uloga bila je unapređena, i tako je iskakao iz drugog plana i zadao na dramaturškoj težini ovog filma, gde se posebno istakla njegova sposobnost za podrugljive naglaske. Kritike su bile podeljene: većina je hvalila odvažnost bavljenja tematikom, dok su drugi bili iznenađeni manjkom intimnosti između Lolite i Humberta. Film je zaradio nominaciju za Oskara za najbolji adaptirani scenario, a Su Lion, koja je nastupila u naslovnoj ulozi sa svega 15 godina starosti, osvojila je Zlatni globus za najperspektivniju glumicu.
U sledećem tekstu „Kamen mudrosti“, čitaćete o tome kako je kraj sveta ušao u kinematografiju, o možda najboljem sci-fi filmu koji ima svega četrdeset minuta govora i najagresivnijem filmu koji je inspirisao vandale da prave nerede po gradovima uz citate iz filma.
Autor: Zlatan Stajić
