Iako je do sada snimljeno na stotine sličnih filmova, zatvorske drame po pravilu retko kada omanu. Uvek se među njima nađe neki biser koji nije imao preveliku reklamnu kampanju i sa malim budžetom, ali sa timom ozbiljnih ljudi koji znaju šta snimaju i kako dobar zatvorski film treba da izgleda. Takav je i ovaj britanski projekat Starred Up.
Priča prati Erika Lova (Jack O’Connell), devetnaestogodišnjeg zatvorenika koji je zbog svog nasilja prebačen ua zatvor za odrasle (starred up). Prvog dana u svom novom prebivalištu on nastaje haos – pravi oružje, šalje jednog zatvorenika u bolnicu, sukobljava se sa timom stražara na brutalan način, i sve to dovodi da odmah bude poslat u samicu. Zatvorski volonter Oliver (Rupert Friend) vodi grupu koja se bavi kontrolom besa i odlučuje da Erika ubaci u nju. Sa druge strane, Nev (Ben Mendelsohn), Erikov otac koji je takođe u zatvoru sa njim, pokušava da zaštiti Erika od potencijalnih problema, ali Erik to odbija.
Centralna tematika filma, pored nesvakidašnje priče o ocu i sinu koji ponovo uče da izgrade odnos na takvom mestu kao što je zatvor, je da li zatvor treba da služi za rehabilitaciju ili za kažnjavanje. U filmu ima više debata o tome, konkretno se odnoseći na našeg glavnog junaka. Dok zatvorski čuvari isključivo razmišljaju o čuvanju reda i eventualnom kažnjavanju, određeni broj ljudi želi da zatvor postane pravo mesto za rehabilitaciju u kome će se nasilni zatvorenici promeniti i kontrolisat svoj bes. Tu želju konkretno predstavlja lik Olivera, koji iskreno želi da zatvorenicima pruži nadu i promeni ih na bolje.
Starred Up podseća na seriju Oz, jer prikazuje različite grupacije zatvorenika, njihove međusobne odnose, kao i odnose sa čuvarima. Takođe, podseća i na film Bronson, jer imamo intiman uvid u život našeg antijunaka, na skoro umetnički način koji ga donekle glorifikuje. Kroz njegov odnos sa ocem vidimo koliko likovi napreduju, a isto tako napreduje i njihov odnos. Na početku filma Nev isključivo viče na Erika, misleći da je najbolje da bude strog prema njemu, ali njegovi stavovi i razmišljanja se postepeno menjaju. Upravo zbog tog lošeg odnosa Erik pronalazi drugu grupu ljudi sa kojima se zbližava i koji mu pomažu, što će dovesti do kulminacije između njega i Neva, koji oseti da gubi svoj očinski karakter i autoritet.
Režiser Dejvid Mekenzi (David Mackenzie) (Perfect Sense) je snimio film koji nije preporučljiv svakome za gledanje. Ima dosta scena nasilja, zatvorskih tuča, krvi, golotinje i pravljenja oružja. Njegov rad kamere je sjajan, počevši od praćenje Erika iza leđa i penjanja po zidovima, pa sve dok hendšejk snimaka intimne atmosfere za vreme okupljanja grupe za kontrolu besa. Istina, većinu tih scena smo već viđali u zatvorskim filmovima, ali one izgledaju odlično i ostavljaju dobar utisak, pre svega zbog jake emotivne note koju ostavlja scenario Džonatana Asera (Jonathan Asser).
U filmu, izuzev lika guvernera koji se veoma kratko pojavljuje i ponekog ženskog stražara, nema ženskih likova. Džek O’Konel pruža jedan maestralan performans nestabilnog momka, naučenog da sve rešava pesnicama, ali sa određenom dozom osećaja sa moralno i ispravno. Sudeći po njegovim ulogama u ovom projektu i u filmu Unbroken može se reći da imamo novu nadu svetske kinematografije. Kasting je odrađen savršeno i film je pun odličnih, manje poznatih glumaca.
Starred Up je biser britanske kinematografije, brutalan zatvorski film sa dosta nasilja, odličnom pričom i svim onim što čini dobru dramu.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
