Komičari Sten Lorel i Oliver Hardi su od sredine dvadesetih do sredine četrdesetih godina prošlog veka činili najpopularniji glumački duo na svetu. Od 1926. godine su zajedno su snimili čak 107 filmova, od toga 23 dugometražnih i sa pravom se smatraju legendama klasičnog Holivuda. Stan & Ollie je biografski film o njima dvojici, koji potpisuju režiser Jon S. Baird i scenarista Jeff Pope.
Radnja filma je smeštena u 1953. godinu, a Sten (Steve Coogan) i Oli (John C. Reilly) se nalaze na velikoj turneji po Velikoj Britaniji. Zlatno doba njihovih karijera je daleko iza njih, više nisu kraljevi holivudske komedije i suočavaju se sa neizvesnom budućnošću. Iako je turneja krenula loše, njihov šarm i kvalitet uspevaju da privuku publiku, a turneja neočekivano postaje hit. Međutim, uspeh ponovo budi duhove prošlosti, koji u kombinaciji sa Olijevim lošim zdravljem počinju uticati na njihovo partnerstvo…
Stan & Ollie se na prvi pogled bavi čuvenom turnejom, ali se mnogo više fokusira na detalje o ličnom odnosu komičarskog tandema, koji se muče sa napornim putovanjima i pokušajima da snime još jedan film. Oni su svesni da su dani slave iza njih i da su u situaciji da sami vuku svoje teške kofere po železničkim stanicama, a za svoju sudbinu delimično krive onog drugog. Njihov odnos je fascinantan, jer su preko tri decenije nastupali zajedno i nemoguće je da jedan drugome nisu bili i prijatelji. U ovom filmu vidimo kako su ponovo otkrili koliko u suštini znače jedan drugome.
Ne mogu reći da znam išta o ovom dvojcu osim osnovnih informacija, ali me je uvod odmah zainteresovao za njih. Reč je o dugoj sceni snimljenoj bez reza kada Sten i Oli, na vrhuncu svoje popularnosti 1937. godine, prolaze do seta svog najnovijeg projekta, dok razgovaraju o sasvim običnim stvarima. Iako se veoma razlikuju, kada se upale kamere, njih dvojica postaju savršena harmonija. Daleko od toga da scenario prikazuje kako je sve ovo bilo lažno, ali fino predstavlja kako je njihov odnos donekle paradoksalan.
Oni su pre svega poslovni partneri, spojeni u cilju zabave i zarade, a to je činjenica koju i naši junaci savršeno razumeju. Toliko zajedničkih radnih sati tokom niza godina su morali dovesti do toga da njihov odnos postane nešto više, iako je prisutan prećutan konflikt. Paradoks je što oni jesu najbolji prijatelji, ali zbog prirode svog partnerstva nisu prijatelji uopšte. Konflikt je počeo upravo zbog problema sa ugovorima (Stenov je bio sporan, dok je Oli bio obezbeđen), a nemoguće je da se to ne prenese i na njihovo prijateljstvo. Sten i dalje ima problem sa činjenicom da je Oliver tada snimio film bez njega. Sa druge strane, Oliver ne obraća pažnju na to, jer je sve to samo biznis i ispunjavanje ugovornih obaveza.
Pravo je malo čudo da su njih dvojica uspeli da prevaziđu sve konfikte i da nastupaju zajedno toliko dugo. Ti konflikti, prepirke i poneka ljutnja su verovatno sprečili da njih dvojica postanu iskreni prijatelji, ali opet, njihov odnos je bio nekako dublji od toga. Njima nije toliko bilo bitno da li se vole ili se samo tolerišu, jer su imali zajednički cilj, a to je da nasmeju ljude. Obojica su bili svesni da je onome drugome to najbitnije i da to jedino što umeju da rade.
Dopalo mi se što je autorski tim, kao i sjajni tandem glavnih glumaca, za koje imam samo reči hvale, skoro svaku scenu uspešno predstavio kao neki skeč ili deo pozorišne predstave. To se baš lepo vidi u sceni dolaska u hotel ili kada se okupljaju sa svojim suprugama. Čak i kada su se posvađali u javnosti, okupljeni nisu bili sigurni da li je to deo šale ili ne. Ta njihova filozofija je postala konstanta i sama srž čitavog filma – oni su bili Sten i Oli delimično jer nisu imali drugih opcija, ali delimično i jer su to voleli.
Stan & Ollie je odlična biografska priča o tandemu komičara koji su u isto vreme bili i mnogo više i mnogo manje od prijatelja – film napravljen sa puno ljubavi i nostalgije, koji će vas nasmejati, ali i pomalo rastužiti.
moja konačna ocena: 9/10
