St. Vincent (2014)

Postoje filmovi čiji tok i radnju znamo otprilike od samog početka, ali retki uspevaju da zadovolje i publiku i kritiku i da, pored nezabilaznog ukusa već viđenog, ostave generalno pozitivan utisak. Pozitivan utisak zavisi od dosta karakteristika, ali je u najvećem broju slučajeva ta karakteristika glavni lik, odnosno glumac koji ga je izneo. U ovome slučaju to je Bil Marej (Bill Murray), jedan od najomiljenijih, ali i najpotcenjenijih glumaca današnjice, čija spontana harizma čini da se ovog filma svi rado sećamo.

Vinsent je vijetnamski veteran, tvrdoglavi, mrzovoljni hedonista koji je pod stare dane ostao bez novca. Njegov život se menja kada mu u komšiluk stigne samohrana majka Megi (Melissa McCarthy) sa svojim sinom Oliverom, i sticajem okolnosti Vinsent postaje Oliverova bebisiterka. Odnos koji je započet na čistom koristoljublju od strane Vinsenta izrasta u neočekivano i nesvakidašnje prijateljstvo koje će ispunjavati obojicu. Oliver vremenom shvata da se iza neprijatne Vinsentove spoljašnjosti krije dobra duša, i daće sve od sebe kako bi svi promenili mišljenje o toj starini.

Na prvi pogled St. Vincent deluje kao tipična komedija, ali on je kompleksniji, dramatičniji i emotivniji nego što biste možda očekivali. Ukoliko bih ga morao porediti, film As Good As It Gets bi bio pravi pogodak. U oba projekta mi pratimo starinu koja na prvi pogled deluje odbojno i prgavo, ali koja nam, kako radnja odmiče, postaje sve interesantnija i povezujemo se sa njom. To je jedan od razloga što je ovaj film prilično predvidljiv i pravolinijski, i postavlja se pitanje kako bi projekat prošao da naslovnu ulogu ne tumači kvalitetan glumac kao što je Bil Marej.

Bil tumači Vinsenta na prilično originalan i autentičan način, sa dosta slobode, neusiljeno i skoro hipnotišući. Umetničku slobodu koju je dobio predstavlja pun pogodak u njegovom performansu jer je poznato da Bilu ne odgovaraju projekti u kojima ne može da se potpuno opusti i pojedine scene spontano odglumi i iznese. Upravo zbog toga je lik Vinsenta prilično živ, uvereni smo da taj čovek stvarno negde postoji, karakterizacija je odrađena do kraja i mi se lako poistvoćeujemo sa njim – možda i najbitnija karakteristika za dobar film je ispunjena.

St. Vincent 2

Upravo u glumi glavnog lika treba tražiti razloge pozitivnih ocena jer je sve ostalo u ovom projektu klišeizirano. Samohrana majka koja se bori za starateljstvo nad svojim detetom – tu. Klinac koji ne uspeva da se uklopi u okolinu i kome je potrebna očinska figura – tu. Pronalazak očinske figure – tu. Nesvakidašnje prijateljstvo – tu. Osuda tog prijateljstva – tu. Prestanak i pobednički povratak tog prijateljstva – tu. Zaista, vi u ovom projektu nećete dobiti apsolutno ništa novo. Postojale su mogućnosti za razvijanje dodatnih priča, poput produbljivanja odnosa Vinsentovom suprugom ili odnosa sa Dakom (Naomi Watts), ruskom prostitutkom, koji nije u potpunosti razjašnjen, ali je autor Teodor Melfi (Theodore Melfi) odlučio da se dublje ne bavi time.

Pored Bila Mareja, i ostatak glumačke ekipe je sasvim dobro odradio svoj posao. Melisa MekKarti u ulozi samohrane majke nam pruža nešto drugačije u odnosu na ono što smo navikli od nje (u svim pređašnjim ulogama viče kao nenormalna) i evidentan je njen trud koji je uložila u ulogu. Naomi Vots tumači noćnu damu, kako bi Vinsent rekao, i njen ruski akcenat luta od urnebesnog do zabrinjavajućeg. Spomenuću i Krisa O’Dauda (Chris O’Dowd) i Terensa Hauarda (Terrence Howard), odlične karakterne glumce, kao i mladog Džejdena Liberera u ulozi Olivera.

St. Vincent je predvidljiv, možda i previše sentimentalan projekat (naročito u završnoj trećini) čiji se uspeh skoro u potpunosti zasniva na performansu Bila Mareja. Pristojan feel good film koji vam može ulepšati veče, ali samo pod uslovom ukoliko ništa ne očekujete od njega.

7/10

St. Vincent 3