Ken Loach je cenjeno ime britanskog filma i režiser koji se u svojim radovima bavi sudbinama običnih ljudi, ozbiljnim temama i gorućim problemima društva. Na svoj način pokušava da utiče i njegovi filmovi su emotivne i dirljive priče u kojima ljude iz komšiluka predstavlja kao svakodnevne heroje. Njegov prethodni film I, Daniel Blake je definitivno bio jedan od najboljih u 2016. godini, a njegov najnoviji film Sorry We Missed You se bavi gig ekonomijom, čiji je koncept zapošljavanja nekima idealan, dok za neke predstavlja pravi košmar.
Radnja filma prati Rikija (Kris Hitchen) i njegovu porodicu koja se još nije oporavila od ekonomske krize, žive kao podstanari i u dugovima su. Riki dobija priliku da se oporave tako što se zapošljava kao vozač u kurirskoj službi, sa namerom da jednog dana pokrene sopstvenu franšizu. Kurirska služba unajmljuje vozače koji su u pravnom smislu samozaposleni – tehnički je Riki svoj šef, ali dobija zadatke od menadžera skladišta. On i njegova supruga Ebi (Debbie Honeywood), koja radi kao negovateljica, su plaćeni po učinku, bez plate ili satnice. Kako bi završili svoje obaveze na poslu su od jutra do mraka, a njihova situacija će uskoro, iako se drže zajedno, dovesti do razmirica…
Ovaj vid zapošljavanja nema tradicionalni odnos poslodavac-zaposleni, pa ljudima pruža slobodu da sami rasporede svoj radni dan, da sami odrede šta će raditi i da eventualno, kao u slučaju IT frilensera, da za par sati zarade više nego što bi zaradili tokom osmočasovnog radnog vremena. Sa druge strane, bez propisa i ugovora dolazi do osetnog nivoa nesigurnosti i nestabilnosti jer zarada zavisi od puno faktora, a u trci za novcem fleksibilno radno vreme postaje celodnevni posao.
Centralno pitanje koje postavlja ovaj film je da li čovek može biti slobodan i nezavisan ako je zarada, osnova njegovog života, nesigurna i nestabilna. U scenariju Pola Lavertija pratimo četvoročlanu porodicu kojoj svakodnevne brige i problemi postaju noćna mora bez prilike da se u skorije vreme probude. Moderno radno okruženje dovodi do finansijskih, fizičkih i emocionalnih posledica, a izvor snage ovog filma je u tome što nema nekih značajnih razvoja događaja ili otkrivenja, već što prati svakodnevnu borbu svojih likova. Njihovi finansijski i logistički problemi su očigledni, a scenario te probleme, kao i posledice pokušaja da se oni reše, pretvara u zaista uverljivu dramu.
Sorry We Missed You je onaj tip filma koji će vas pomeriti upravo zbog toga što je sasvim običan. Riki i Ebi sa svojom decom žive kako znaju i umeju, ali stoje u mestu iako daju sve od sebe, čak propadaju još dublje. Riki mora da radi ceo dan kako bi dostavio sve pakete i vidimo sa kakvim se problemima suočava, kao što su gužve u saobraćaju ili pronalazak tačne adrese. Ebi plata ostaje ista nebitno da li je poseta klijentima trajala jedan sat ili nekoliko sati, jer je plaćena po učinku. Upravo njena klijentkinja, koja je učestvovala u štrajku tokom osamdesetih, iznosi čuđenje šta se desilo sa osmočasovnim radnim vremenom za koji se njena generacija toliko borila.
Kao što se i očekuje, Riki i Ebi su iscrpljeni na kraju dana, a Rikijev optimizam polako postaje ljutnja i ogorčenje. Njihova deca se na svoj način suočavaju sa izostankom roditelja, pritiskom i napetošću u domu, pa stariji sin Seb beži iz škole, dok se ćerkica Liza povlači u sebe i ima problema sa spavanjem. Film se fokusira na svakodnevne lične borbe ovih likova koje zajedno postaju egzistencijalna tragedija sa usporenim tempom. Konačno, Riki će morati da bira između porodice i posla koji je finansijski održava, a mi ćemo shvatiti da ovakav vid zapošljavanja možda nudi veću zaradu, ali će vremenom oduzeti sve.
Sorry We Missed You je veoma human, iskren i zapanjujuće direktan film sa emotivnim prikazom svakodnevnih stvari koje čine običan život – prosto ćete osetiti egzistencijalne probleme ljudi koji se bore da poprave svoju životnu situaciju, nedovoljno svesni da ona zbog kapitalističkog sistema koji je opsednut efikasnošću postaje sve gora.
moja konačna ocena: 9/10
