Welcome, Cassius Green. I hope you have not masturbated today. We need you sharp and ready to go.
Sorry to Bother You je autorsko delo Rejmonda Lorensa Rajlija, koji je poznatiji pod pseudonimom Boots Riley. Rejmond iza sebe ima zavidnu karijeru repera i producenta, a ovo je njegov debitantski film, koji je imao premijeru na festivalu Sundance. Reč je o crnoj komeriji apsurda, koja je zbog svoje teme i kvaliteta realizacije brzo privukla pažnju i pokupila pozitivne kritike.
Radnja filma je smeštena u alternativnu verziju Ouklenda i prati Kesijusa Grina (Lakeith Stanfield), koji dobija posao telemarketera. S obzirom da radi na procenat i da, kao crnac, prodaje uglavnom beloj klijenteli, zarada je vrlo slaba, sve dok ne dobije savet da počne koristiti belački glas, kako bi bio privlačniji kupcima. Dok njegove kolege osnivaju sindikat, od probija sve granice prodaje i biva promovisan, ali počinje da gubi svoju devojku (Tessa Thompson) i prijatelje. Na novom poslu postaje povezan sa kompanijom Regalview, koja se bavi proizvodnjom moderne radne snage, dok njen bizarni vlasnik (Armie Hammer) kuje nove zloglasne planove, koji uključuju i Kesijusa…
Satirična verzija sveta koju pratimo u ovom filmu ne predstavlja ništa novo ili nešto što se već ne dešava, samo je sve pojačano do nivoa kada sve postaje apsurdno. To što gledamo u filmu može biti rezultat neke alternativne istorije ili je, možda, bliska budućnost, ali konkretan kontekst nije ni bitan. Kao i u modernom svetu, ljudi u Sorry to Bother You se trude da održe finansijsku stabilnost, što je zbog slabo plaćenih ili teško dostupnih poslova, veoma teško. Naš junak živi u garaži kuće, koju će banka svakog momenta oduzeti, a bez osnovnih uslova za život, budućnost mu izgleda prilično tmurno.
Upravo u tom problemu leži jedan od glavnih izvora satire ovog filma, a reč je o kompaniji Regalview, koja nudi hranu i smeštaj u zamenu za radnu snagu. Dovoljan je jedan pogled na njihovu reklamu, koja se agresivno pojavljuje gde god da pogledate, kako biste shvatili da je reč o modernoj verziji ropstva – hrana i smeštaj su ispod svakog prihvatljivog nivoa, dok se teško radi po ceo dan. Nakon takvog zaključka se i sami zamislite da li smo i danas u nešto slabijoj verziji ropstva, kada nam većina prihoda ode na osnovne stvari poput hrane i smeštaja, dok se, kao i ljudi u reklami, lažemo da nam je super.
Sorry to Bother You je prilično ubedljiv u predstavljanju ovog sveta, kao i problema sa kojima se susreće njegov tipičan stanovnik poput Kesijusa ili njegovih prijatelja. Problemi su uglavnom isti kao i danas, a uključuju kulturu korporacija, socijalnu nejednakost, pitanje rasa, ekonomsku nestabilnost, moralne dileme i slično. Rešenja ovih problema predstavljaju još jedan vid satire, jer ta rešenja obično dovedu do još većih problema. Sve ovo što gledamo nas zasmejava, ali i stvara nelagodu jer znamo da imamo problem kada su realnost i satira praktično identične. Problemi našeg junaka su vrlo dobro usklađeni sa elementima u pozadini i za pohvalu je što se autor eksplicitno ne bavi rasom, kao što sam očekivao, nego društvenom klasom.
Međutim, uskoro shvatamo da ova odlična podloga i materijal za film nemaju pravac u kome će se uputiti. Nakon predstavljanja i razrade, autor kao da nema ideju ili inspiraciju da pronađe konkretnu svrhu svoje priče, nego rešenje pronalazi u povećanju inteziteta apsurdnosti situacija koje zatiču našeg glavnog junaka. Rezultat je gubitak fokusa i segmenata koji su se mogli razraditi i na kraju dobijamo neku vrstu kapitalističkog košmara, u kome je funkcija svakoga na vlasti da one koji su na dnu zadrži tamo. Od odličnog koncepta smo stigli do sci-fija sa elementima šoka, što svakako nije kraj koji sam očekivao i želeo.
Sorry to Bother You je originalna, ambiciozna i uvrnuta satira, koja pruža zanimljivu i bizarnu zabavu, ali kojoj fale pravi fokus i efektnija završnica kako bi iskoristila svoj pun potencijal.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
