Bilo je potrebno čak devet godina da sjajni Sin City iz 2005. godine dobije toliko najavljivani nastavak. Slažem se sa pojedincima koji govore kako je autorski tandem Frenk Miler (Frank Miller) i Robert Rodrigez (Robert Rodriguez) previše odužio ekranizaciju nastavka, iz prostog razloga što je prvi deo, neračunajući zagrižene fanove, skoro u potpunosti zaboravljen. Sa druge strane, devetogodišnji rad na nastavku neminovno stvara velika očekivanja jer se stvara utisak da će se napraviti nešto zaista posebno (u suprotnom bi bilo dovoljno i nekoliko meseci), ali se postavlja pitanje da li je ovaj film zaista nešto posebno.
Druga ekranizacija popularne grafičke novele prati istu strukturu kao original, u potpunosti se oslanjanjuću na vizuelni dojam i karakteristike koje su pratile prvi film i to je svakako veliki plus za fanove – igranje na sigurno, bez menjanja onoga što valja. Film počinje desetominutnom pričom starog poznanika Marva (Mickey Rourke) koji nas eksplozivno uvodi u radnju. Sledeća priča je u potpunosti nova i ne nalazi se u Milerovim knjigama, ona prati Džonija (Joseph Gordon-Levitt), kockara koji nikad ne gubi. Ovde dve priče su svojevrstan uvod u centralnu priču filma po kojoj nastavak nosi ime. U njoj se Dvajt (Josh Brolin) nakon četiri godine ponovo susreće sa Ejvom (Eva Green), a taj susret će dovesti do novih problema. Finale nam donosi konačni obračun Nensi (Jessica Alba) sa senatorom Rorkom (Powers Boothe).
Paradoks mi je da postoje ljudi koji obožavaju prvi deo, a mrze ovaj nastavak. Većina tehničkih karakteristika, poput kinematografije, sjajne zvučne podloge, montaže i režije, su odlične i, pored činjenice da nije remek-delo i da je primetno manje zabavan od prve ekranizacije, nemoguće mi je da fanovi Grada Greha ne uživaju u njemu. A Dame to Kill For je daleko od dosadnog ili lošeg filma. Zabavan je, brutalan, nasilan i daje sve od sebe da oduševi gledaoce.
Noir stil je zaista dobar sa pažljivo biranim detaljima (simbolima) koji će imati boju na sebi. Pre svega se izdvajaju oči koje savršeno prikazuju ljudska osećanja ili motive, poput požude, straha ili gneva.
Vizuelno je upečatljiv, sa likovima (iliti glasovima likova) koji su hladni i opasni, dosta golotinje i efikasne akcije i pucačine čineći da i ljudi koji nisu gledali prvi deo izađu zadovoljni iz bioskopa. Narativ je više linearan od prvog dela što olakšava praćenje radnji. Generalno, ovo nije jedna priča nego tri koje se prepliću i deluju povezano i koherentno, za razliku od prvog dela koji je podeljen na niz kratkih priča. Što se samih priča tiče one neće svakoga ostaviti oduševljenim, poneki detalji su previše klišeizirani, previše se oslanjaju na karakteristike likova (Marvova nadljudska snaga) ili kvalitet glume (Džonijeva priča). Generalno su sasvim dobre i zanimljive, ali su mnogo pliće nego što su autori verovatno očekivali ili hteli.
Pauza od devet godina je neminovno dovela do promena u kastingu. Prvo što se primeti je izostana Klajva Ovena koga je zamenio Džoš Brolin. Nažalost, Britani Marfi i Majkl Klark Dankan su preminuli, pa je lik Šejli izbačen iz filma iako se pojavljuje u knjigama, dok je Majkla zamenio Denis Hejsbert (Dennis Haysbert). Zamenjeni su i Majkl Medsen, kao i Devon Aoki koja je tumačila lik Miho. Lično mi nedostaje više Brusa Vilisa u filmu. Miki Rurk i Džesika Alba su sasvim pristojni i u ovom delu, dok se novi glumci, pre svih Eva Grin (više gola nego obučena) i Gordon-Levit, odlično uklapaju u projekat.
Sin City: A Dame to Kill For je primetno slabiji, sa ne baš snažnim krajem i sa manje ekskluzivnosti (što je očekivano jer je u pitanju nastavak). Ukoliko ste fan prvog dela definitvno će vam se svideti i ovaj, iako je verovatno da će ostaviti malo gorak ukus u ustima.
7/10
