Gledala sam dosta filmova rađenih po stripovima iliti stripovske ekranizacije – neke bolje, neke lošije, a prvi put sam gledala film rađen KAO strip. Zlobnici govore da ovaj film može biti odličan većini ili samo onim ljudima koji su čitali strip i koji su upoznati sa radom Frenka Milera, ali ja sam očigledan dokaz da to nikako nije tačno. Potpisujem da u ovom slučaju to nema ama baš nikakve veze, mene je film bukvalno oborio sa nogu, a informisala sam se i o stripu i o samom Mileru tek nakon gledanja filma.
Ovaj film je zapravo adaptacija četiri krimi priče uzete iz popularnog stripa Frenka Milera. Radnja se dešava u korumpiranom gradu gde vlada bezakonje. Prvo imamo priču koja se vrti oko grubog i snažnog Marva (Mickey Rourke), polu-čoveka koji traži osobe odgovorne za smrt žene sa kojom je proveo divnu noć, prostitukom Goldi (Jaime King). Korumpirana policija kuca na njegova vrata da ga okrivi za njenu smrt, on beži i preuzima stvar u svoje ruke. U toj priči je takođe važno istaći sjajan lik Kevina kog glumi Ilajdža Vud (Elijah Wood). Ćutljivi, efikasni ubica iza čijeg se hladnog pogleda iza naočara, a u isto vreme bolesno optimističnog osmeha, krije velika misterija.
Druga priča prati deo Sin Sitija tzv. Stari grad i prostituke koje u njemu vladaju. Kada se bivši fotograf Dvajt (Clive Owen) spetlja sa lepom šankerkom Šeli (Brittany Murphy) i zakači sa njenim bivšim nasilnim dečkom Rafertijem (Benicio Del Toro) u poteri ga odvuče u Stari Grad gde vladaju prostituke predvođene senzualnom Gejl (Rosario Dawson). Treća priča prati ostarelog policajca Hardigana (Bruce Willis) koji rizikuje život kako bi spasio devojčicu Nensi od deformisanog i devijantnog pedofila Rorka Džuniora (Nick Stahl) koji je senatorov sin. Odraslu Nensi igra prelepa Džesika Alba (Jessica Alba). Ovu priču imamo i na početku filma, a sve je zaokruženo poveznicom o neimenovanom profesionalnom ubici (Josh Hartnett) koji jednostavno ubija za pare – pojavljuje se i na početku filma i na kraju.
Svojom zanimljivo postavljenom pričom, stripovski vizuelno doterano u crno-beloj boji, „blue screen“ tehnikom (film je rađen ispred plavog platna sa minimalnom filmskom opremom) i sa tonom poznatih glumačkih imena film nikako nije mogao da podbaci. Još kada tome dodamo imena Roberta Rodrigeza (Robert Rodriguez), Kventina Tarantino i samog kreatora Frenka Milera – milina! Moram napomenti da je Miler do saradnje sa Rodrigezom isključivo odbijao da se njegovi stripovi ekranizuju, valjda iz straha da neće biti verodostojno preneti i zato je dobrim delom učestvovao u svim segmentima stvaranja ovog filma. Roberta Rodrigeza sam donedavno posmatrala kao mlakog Tarantino wannabe, ali sam se grdno prevarila. On samo uči i upija od majstora kakav je Kventin, a dosada je uradio, između ostalih, filmove: Desperado (1995), Once Upon a Time in Mexico (2003), Machete (2010), Planet Terror (2008), ali je Sin City po mom skromnom mišljenu najbolje njegovo ostvarenje koje će sigurno ostati zapamćeno u filmskoj istoriji jer je svojevrsno remek-delo.
Vizuelizacija projekta je najjači argument ovog filma, jer nema boje, osim npr. povremene crvene koja se pojavljuje kako bi se naglasile nečije usne ili neki deo tela, i svetlo žute koja zapravo predstavlja krv. Takođe plave oči lika prostituke koju igra Aleksis Bledel su veoma efektne, one simbolišu hladnoću jer je na kraju ona ta koja izdaje, kao i zeleno-žute oči negativca, lika kog igra preminuli Majkl Klark Dankan (Michael Clarke Duncan).
O glumcima sam već rekla par rečenica, ali istaknuću one koji su na mene ostavili najjači utisak. Marv, kog glumi veteran Miki Rurk, najbolje urađen lik u filmu, sve vezano za njega je odlično elaborisano, a potpomognuto njegovom sjajnom glumačkom izvedbom plus jako moćnim glasom koji dominira – pogodak. Zatim ću izdvojiti sjajnog sporednog Kevina, misterioznog lika kog glumi Ilajdža Vud. Bukvalno vam se ledi krv u venama kada pogledate izraženi kontrast njegovog pogleda. Rosario Doson i njen lik prostituke koji je koliko-toliko razrađen dok je lik Dvajta kog tumači Klajv Oven jako loše izveden, pa tako ovaj glumac nije mogao da zasija kako to inače zna. Spomenuću i jedinog hardkor gud gaja, policajca Hardigana, donekle klišeiziranog, ali na dobar način, onako kako volimo i navijamo da bude.
Ne morate znati ko je Frenk Miler, ne morate čitati stripove, konkretno ovaj strip po kom je rađen film, ne morate biti fanovi ni Rogrigeza ni Tarantina, a ni nekog hajlajt glumca iz filma. Dovoljno je to da ovaj film pogledate čvrsto otvorenih očiju i još otvorenijeg uma u kom još ima mesta za maštu i kreativnost.
10/10
