Kevin Spejsi (Kevin Spacey) je čovek koji svojim neospornim glumačkim kvalitetima i spontanom harizmom uspeva da obogati svaki projekat u kome uzme učešće. Vršljajući po njegovim skorašnjim radovima sam naleteo na ovaj film koji nije prošao baš najbolje ni kod publike ni kod kritike, ali sam se prvenstveno zbog glavnog glumca odlučio da ga pogledam, bez nekih prevelikih očekivanja.
Spejsi glumi Henrija Kartera, psihijatra čiji su pacijenti pripadnici džet-seta Holivuda. Njega muče duboki unutrašnji problemi koji ga vremenom vode da se zatvori u nepristupačnu ljudsku ljušturu i počinje sa upotrebom velike količine marihuane. Njegove kolege i otac, takođe psihijatar, su zabrinuti za njega, pa mu otac daje zanimljvi slučaj mlade Džeme. U priču se upliću neuspešni scenarista kome je Karter kum, paranoični producent Patrik, njegova pomoćnica i još nekoliko likova, od kojih svaki ima svoje specifične životne probleme.
Odmah na početku moram napomenuti da je scenario napisan iznenađujuće dobro. Velika pažnja je posvećena razvoju svakog lika ponaosob i odrađena je njihova odlična karakterizacija, dok si dijalozi smisleni i kvalitetni. Ipak, sve deluje previše letargično i razvučeno. Nema uzbudljivih dešavanja, neizvesnih situacija i neočekivanih preokreta, tj. slobodno se može reći da nema preokreta uopšte. Radnja se sporo razvija i rezultira završetkom koji nije efektan i ne zaokružuje ceo film, tako da su mi razumljive negatvine kritike koje sam spomenuo u uvodu.
Kao protagonisti su odabrane holivudske poznate face, što je svakako plus, jer tako uspešne ljude prikazuje kao obične smrtnike, sa sopstvenim problemima, željama i razmišljanjima. Taj način se drastično razlikuje od tradicionalnog prikazivanja bogatih filmskih radnika. Režija je dobra i pohvaljujem rad kamere.
Kevin Spejsi pruža još jedan briljantan performans. Totalno se uživeo u ulogu i ostavlja krajnje realan i uverljiv prikaz psihički slomljenog čoveka. Ima crtu harizme koja čini da se posmatra sa žaljenjem, ali i sa velikim interesovanjem. Svi glumci su odradili dobar posao, a moram spomenuti Robina Vilijamsa (Robin Williams) u zanimljivoj ulozi nestabilnog filmskog producenta razvučenog između bračne monogamije i seksualnih potreba.
Ceo projekat poseduje kvalitetne elemente koji su loše uklopljeni i fali mu malo kako bi bio izvučen iz proseka. Nedostaje mu nešto brži tempo, kao i manjak brojnih scena u kojima se prikazuju facijalne ekspresije likova bez ikakvih dešavanja. Manjak živosti i uzbuđenja i krajnje letargičan utisak koji ostavlja ne dozvoljavaju da se gledalac dublje zainteresuje za njega.
7/10
