The fact is, we all started out as someone’s little angel. And a place like this forces us to become warriors or victims. Nothing in between can exist here.
Nikolaj Koster-Valdau (Nikolaj Coster-Waldau) je stekao svetsku slavu tumačenjem uloge Džejmija Lanistera u mega-popularnoj seriji Game of Thrones. Šveđanin je više puta pokazao da ume da tumači kvalitetno napisane likove (The Second Chance), a takav je slučaj i sa novim filmom Shot Caller režisera i scenariste Rika Romana (Ric Roman Waugh). Promotivne fotografije u kojima se vidi njegova fizička transformacija su bile glavni razlog što je ovaj film privukao moju pažnju.
Shot Caller počinje tako što vidimo našeg junaka Džejkoba (u zatvoru dobija nadimak Mani) kao očigledno opasnog kriminalca, u ćeliji zatvora sa maksimalnim obezbeđenjem, sa tetovažama koje pokazuju njegovu pripadnost rasističkoj ideologiji. Vreme se pomera unazad deset godina i vidimo ga kao porodičnog čoveka, pripadnika elite sa Volstrita, koji živi udoban život bez problema. Neminovno je da se postavi pitanje šta se to desilo, pa je ovaj čovek postao kriminalac od koga zaziru i zatvorski stražari. Film zbog toga ima dva narativa – u prvom, sa centralnim pričom, vidimo dešavanja nakon njegovog izlaska iz zatvora, dok je druga rezervisana za dešavanja u prošlosti.
Centralna priča se dešava u sadašnjosti, nakon transformacije našeg lika u opasnog kriminalca, i razvija se oko kupo-prodaje oružja u kojoj je Mani glavni posrednik. Ubrzo shvatamo da, iako je na uslovnoj slobodi, Mani nema nameru da promeni svoj životni stil, što je u kontrastu sa likom Džejkoba, koji deluje kao dobričina i kome je stalo do porodice. Stiče se utisak da se glavni junak prepustio tragediji koja ga je zadesila i da ovo definitivno nije tip filma u kome bivši zatvorenik pokušava da se vrati normalnom životu.
Sudbina koja je zadesila Džejkoba se svakako može svesti pod termin tragedija. Zbog spleta okolnosti, situacija u kojima se zadesio i zbog pojedinih odluka, Džejkob je postao Mani, misteriozni krimos koji je posvećen poslu, bez nama vidljivog motiva. Iako je u pitanju isti lik, teško je da imaju zajedničkih osobina, a sve ono dobro što je posedovao Džejkob je sistematski uništeno u zatvoru. Mani je odavno napustio sve ono što je bio pre zatvora, odrekao se porodice, a njegov novi misteriozni plan je fokus glavnog narativa.
Volim filmove i serije u kojima se radnja odvija u zatvoru, tako da mi je segment iz prošlosti bio mnogo više zanimljiviji. Prilično efektno je prikazano kako i pristojan čovek u takvim okolnostima bukvalno promeni svoju ličnost. Transformacija Džejkoba u Manija je direktan proizvod sistema u kome su ljudi ostavljeni da se snađu sami u opasnom svetu kriminalaca, bez ikakve namere i pokušaja nadležnih da se takvi ljudi promene. Krimosi obavljaju svoje poslove i van i unutar zatvora, a specifični zakoni i kodeksi koji vladaju između zatvorenika često u svakom momentu mogu izvući najgore iz čoveka.
Koster-Valdau je odradio vrhunski posao u tumačenju svog lika. Njegova transformacija se najbolje vidi u smenjivanju narativa, jer osim fizičke različitosti, vidimo i sitnice poput ekspresija lica koje govore o stepenu njegove slomljenosti. Međutim, lično mi se nije dopalo što nemamo uvid u njegov motiv za akcije nakon izlaska iz zatvora. Sve saznajemo u samoj završnici, koja me je ostavila pomalo zbunjenim. Shvatam da su motivi vezani za kriminalnu etiku potpuno validni u tom svetu, ali moram priznati da sam očekivao nešto više – ovako se segment narativa u sadašnjosti ne razlikuje previše od običnog krimi-trilera.
Shot Caller je kombinacija odlične zatvorske drame i rutinskog trilera, koja osim transformacije Nikolaja Kostar-Valdaua ne donosi ništa što već nismo videli, ali ljubiteljima žanra pruža solidnu dvočasovnu zabavu.
moja konačna ocena: 8/10